語言:
語發中心 - 原住民族語言研究發展中心
(6-1)a.

mqilang balay i Temu’.

Temu’很懶惰。

(6-1)b.

betunux su’ balay.

你真的很漂亮。

(6-2)a.

mngilis qu ’laqi’ la.

小孩哭了。

(6-2)b.

mtakuy qu hiya’ la.

他跌倒了。

(6-3)a.

ms’urux te babaw btunux qu ’laqi’.

小孩站在石頭上。

(6-3)b.

nyux mtquzi’ sa talap na ngasal qu ubu’ na b_yaring.

虎頭蜂的蜂窩掛在屋簷下。

(6-4)a.

cyux gmegay hi’ syam qu lha’.

他們在把豬肉切成塊。

(6-4)b.

cyux smaki’ mami’ qu hiya’.

他在盛飯。

(6-4)c.

nyux saku’ tkura’ sehuy sa kiri’ qani.

我在把芋頭裝入這背籃裡。

(6-5)a.

wal nha’ gegayun te babaw na qlcing qu hi’ syam.

他們把(那)豬肉在木板上切成塊。

(6-5)b.

tkron maku’ sa kiri’ qasa qu sehuy.

我將把(這些)芋頭裝在那背籃裡。

(6-5)c.

cyux nya’ lqingun kya qu pila’.

他把(那)錢藏在那裡。

(6-6)a.

wal maku’ suqun maniq qu mami’ la.

我把飯吃完了。

(6-6)b.

wal nya’ suqun mnbu qu qwaw la.

他把酒喝光了。

(6-7)a.

gegayan nha’ hi’ syam qu qlcing qani.

他們把豬肉放在這木板上切成塊。

(6-7)b.

tkran maku’ sehuy qu kiri’ qasa.

我把那背籃裝上芋頭。

(6-7)c.

’byan ni yaba’ qu sakaw qasa.

爸爸將睡在那張床上。

(6-8)a.

qriqan saku’ nya’ pila’.

他從我這邊偷了錢。

(6-8)b.

blingan nha’ syup qu syaw na gong.

他們丟垃圾到河邊。

(6-8)c.

biqan maku’ qutux giqas na lukus qu hiya’.

我送他一件新衣。

(6-9)a.

nyux maku’ ktan te kung na qnryang qu patus su’.

我正在看你的槍在牆角下。

(6-9)b.

ktan maku’ te kung na qnryang qu patus su’.

我看到你的槍在牆角下。

(6-10)a.

nyux maku’ pongan qu qwas na siliq.

我正在聽靈鳥的叫聲。

(6-10)b.

pongan maku’ qu qwas na siliq.

我聽到靈鳥的叫聲。

(6-11)a.

soyan maku’ balay qu lukus nya’.

我非常喜歡她的衣服。

(6-11)b.

soyan misu’ balay.

我非常喜歡你。

(6-11)c.

nyux kogan mung ni Payas qu zywaw qani.

Payas懶得聽這件事。

(6-11)d.

wal saku’ nya’ zngyan la.

他忘記我了。

(6-11)e.

cyux maku’ zngyan zik ngasal qu ggyah sosu’ ngasal.

我把家的鑰匙忘了(帶出來而)放在家裡面。

(6-12)a.

niqun na ’laqi’ qasa qu sehuy.

那個小孩將吃芋頭。

(6-12)b.

niqan na ’laqi’ qasa qu sehuy.

那個小孩吃了芋頭。

(6-13)a.

phpuyun nqu ina’ nya’ qu sehuy qani.

她的媳婦將要煮這個芋頭。

(6-13)b.

phpuyan nqu ina’ nya’ qu sehuy qani.

她的媳婦煮了這個芋頭。

(6-14)a.

sgegay nha’ hi’ syam qu plakaw qani.

他們用這把刀把豬肉切成塊。

(6-14)b.

stutu’ nya’ qhuniq qu yasam qasa.

他用那斧頭砍樹。

(6-14)c.

shakut maku’ ’uraw qu turuy qani.

我用這推車搬運這些泥土。

(6-15)a.

sgegay nha’ hi’ syam i Yumin.

他們為Yumin把豬肉切成塊。

(6-15)b.

stkura’ maku’ sehuy sa kiri’ qasa qu bnkis qani.

他為這老人把那些芋頭裝入背籃。

(6-15)c.

sphapuy ni yaya’ qu lpyung.

媽媽為客人煮(東西)。

(6-16)a.

wal maku’ sbiq squ lelaqi’ qu pila’ la.

我把錢給小孩了。

(6-16)b.

wal maku’ stbaziy squ bnkis qu bzyok qnhyun la.

我把(那)山豬賣給了老人。

(6-17)a.

sphaw nha’ kun qu pin’qwan maku’.

他們為我的過失懲罰我。

(6-17)b.

wal nya’ sbswak qu alu’ nya’.

他為債務而上吊。

(6-18)a.

spanga’ nha’ turu’ qu yabut nha’.

她們背著嬰兒。

(6-18)b.

skcagaw nya’ qu pila’ nya’.

他炫耀有錢。

(6-19)a.

ini’ qaniq qulih qu ’laqi’.

(那)小孩沒吃魚。

(6-19)b.

ini’ niqi na ’laqi’ qu ngahi’ qani.

小孩沒吃這個地瓜。

(6-19)c.

ini’ ’bi ni yaba’ qu sakaw qani.

爸爸沒睡這張床。

(6-19)d.

ini’ nya’ ptrani qulih qu tara’ qasa.

他沒用那個網子網魚。

(6-19)e.

ini’ sbwani ni Yayut sumul qu loman qasa.

Yayut沒為那流氓包糯米。

(6-20)a.

ini’ nya’ ani sptara’ qulih qu tara’ qasa.

他沒用那網子網魚。

(6-20)b.

ini’ nya’ an sptara’ qulih qu tara’ qasa.

他沒用那網子網魚。

(6-21)a.

ini’ ani ssabu’ ni Yayut sumul i yaya’ nya’.

Yayut沒為她媽媽包糯米。

(6-21)b.

ini’ an ssabu’ ni Yayut sumul i yaya’ nya’.

Yayut沒為她媽媽包糯米。

(6-22)a.

agal cikay kugi’ qasa ha!

請拿那鐵釘(並且遞給我)!

(6-22)b.

niqi qu tmmyan ni Tali’!

吃Tali’的醃肉!

(6-22)c.

’bi qu sakaw maku’!

睡我的床!

(6-22)d.

ptrani qulih qu tara’ qasa!

用那個網子網魚!

(6-22)e.

sbwani sumul i yaya’ su’!

為你媽媽包糯米!

(6-23)a.

ani sptara’ qu tara’ qasa!

用那個網子網魚!

(6-23)b.

an sptara’ qu tara’ qasa!

用那個網子網魚!

(6-24)a.

ani ssabu’ sumul i yaya’ su’!

為你媽媽包糯米!

(6-24)b.

an ssabu’ sumul i yaya’ su’!

為你媽媽包糯米!

(6-25)a.

laxi qaniq qulih!

別吃魚!

(6-25)b.

laxi niqi ngahi’ qani!

別吃這個地瓜!

(6-25)c.

laxi ’bi sakaw maku’!

別睡我的床!

(6-25)d.

laxi ptrani qulih qu tara’ qasa!

別用那個網子網魚!

(6-25)e.

laxi sbwani sumul qu loman qasa!

別為那個流氓包糯米!

(6-26)a.

laxi ani sptara’ qulih qu tara’ qasa!

別用那個網子網魚!

(6-26)b.

axi an sptara’ qulih qu tara’ qasa!

別用那個網子網魚!

(6-27)a.

laxi ani ssabu’ sumul qu loman qasa!

別為那個流氓包糯米!

(6-27)b.

laxi an ssabu’ sumul qu loman qasa!

別為那個流氓包糯米!

(6-28)a.

mniqa ta’ mami’ ha!

我們吃飯吧!(建議)

(6-28)b.

niqaw ta’ tmmyan qani ha!

我們來吃這醃肉吧!(建議)

(6-28)c.

bkaw su’ pyatu’ su’!

可別打破你的碗!(禁止)

(6-28)d.

ki’ay ta’ sqani’ mnaga’!

我們在這裡等!(建議)

(6-28)e.

laxi sbwani sumul qu loman qasa!

別為那個流氓包糯米!

(6-28)f.

qnqanay maku’ wayay qu pila’ bniq su’ lki!

我要拿你給我的錢去吃麵囉!(請求)

(6-28)g.

glanay maku’ cikay qulih qu yaya’ maku’ ha!

我要為我媽媽拿一些魚!(請求)

(6-29)a.

anay maku’ sqaniq wayay qu pila’ bniq su’ lki!

我要拿你給我的錢去吃麵囉!(請求)

(6-29)b.

axi an sptara’ qulih qu tara’ qasa!

別用那個網子網魚!

(6-30)a.

anay maku’ s’agal cikay qulih qu yaya’ maku’ ha!

我為我媽媽拿一些魚!

(6-30)b.

an maku’ s’agal cikay qulih qu yaya’ maku’ ha!

我為我媽媽拿一些魚!

(6-31)a.

qthuy balay qu huzil qani.

這隻狗很胖。

(6-31)b.

mngilis qu ’laqi’ nya’.

(i)她的小孩在哭。(ii)她的小孩哭過。

(6-31)c.

m’abi’ qu yaya’.

(i)媽媽在睡覺。(ii)媽媽睡過覺。

(6-31)d.

maniq yutak qu kneril qasa.

那個女人在吃橘子。

(6-32)a.

’pxan na btunux qu kakay nya’.

(i)他的腳正被石頭壓住。(ii)他的腳被石頭壓住。

(6-32)b.

qmahan maku’ k’man nya’ qu reramat mu.

(i)我正在我的菜園裡除草。(ii)我在我的菜園裡除草。

(6-32)c.

sqaniq na ’laqi’ qani qu qqway.

(i)這小孩正在用筷子吃地瓜。(ii)這小孩用筷子吃地瓜。

(6-32)d.

ssabu’ na yaya’ qulih qu yutas.

(i)媽媽正在為爺爺包魚。(ii)媽媽為爺爺包魚。

(6-33)a.

mngilis krryax qu ’laqi’ nya’.

她的小孩常常哭。

(6-33)b.

nisan balay mngilis qu ’laqi’ nya’.

她的小孩剛剛才哭的(而且還在哭)

(6-34)a.

qmahan maku’ k’man nya’ krryax qu reramat mu.

我常常在我的菜園裡除草。

(6-34)b.

qmahan maku’ k’man nya’ shera’ qu reramat mu.

我昨天在我的菜園裡除草。

(6-35)a.

’byay su’ sakaw qasa lwah! ’byan ni yaba’ maku’.

(別睡那張床!)我爸爸要睡的。

(6-35)b.

tbkway su’ tbaku’ qani lki! tbkwan ni Yubay.

(別抽這根菸!)Yubay要抽的。

(6-36)a.

laxi ’nkux! sqibuw misu’ slaq.

(不要擔心!)我會為你犁田。

(6-36)b.

laxi gali wara’ qasa ay! sbhul ni Yukan ruma’.

(不要把那草繩拿走!)Yukan要用(那草繩)綁竹子。

(6-36)c.

mha ni ungat ryax su’ ga, sklahang misu’yaya’ su’.

如果你沒有空的話,我會幫你照顧你的媽媽。

(6-37)a.

niqun na kneril qasa qu yutak.

橘子將被那個女人吃。

(6-37)b.

niqan na kneril qasa qu yutak.

橘子被那個女人吃了。

(6-38)a.

minngilis qu ’laqi’ nya’.

她的小孩哭過了。

(6-38)b.

min’abi’ qu yaya’.

媽媽睡過覺了。

(6-38)c.

mnaniq yutak qu kneril qasa.

那個女人吃了橘子。

(6-38)d.

hinkutan maku’ qu ’uraw qasa la.

我搬運了那些泥土。

(6-38)e.

qinmahan maku’ k’man nya’ qu reramat mu.

我在我的菜園裡除草了。

(6-39)a.

pngilis qu ’laqi’ nya’.

她的小孩將會哭。

(6-39)b.

p’abi’ qu yaya’.

媽媽將要睡覺。

(6-39)c.

pqaniq yutak qu kneril qasa.

那個女人將要吃橘子。

(6-39)d.

phakut ’uraw qasa qu Lesa’.

Lesa’將要搬運那些泥土。

(6-39)e.

pqumah saku’ k’man te reramat mu.

我將在我的菜園裡除草。

(6-40)a.

binka’ ni Yumin qu yuyut qani.

Yumin打破了這瓶子。

(6-40)b.

tnutu’ na ’laqi’ nya’ qu ruma’ qasa la.

她的小孩砍那竹子了。

(6-40)c.

hnakut maku’qu ’uraw qasa la.

我搬運那些泥土了。

(6-41)a.

qqmahun maku’ k’man nya’ qu reramat mu.

我將在我的菜園裡除草。。

(6-41)b.

’’byan ni yutas qu sakaw qasa.

爺爺將睡那張床。

(6-41)c.

qqaniq na ’laqi’ qani ngahi’ qu qqway.

這小孩將用筷子吃地瓜。

(6-41)d.

ssabu’ na yaya’ maku’ qulih qu bnkis qani.

我媽媽將為這老人包魚。

(6-42)a.

wal mngilis qu ’laqi’ nya’.

她的小孩(已)哭過。

(6-42)b.

wal m’abi’ qu yaya’.

媽媽(已)睡過覺。

(6-42)c.

wal maku’ qmahan k’man nya’ qu reramat mu.

我(已)在我的菜園裡除草。

(6-42)d.

wal biqan na kneril qasa qu ’laqi’.

那個女人(已把某物)給了小孩。

(6-42)e.

wal sqaniq na ’laqi’qani wayay qu pila’ qasa la.

這小孩(已)用那些錢去吃麵了。

(6-42)f.

wal ssabu’ na yaya’ maku’ qulih qu bnkis qani.

我媽媽(已)為這老人包了魚。

(6-43)a.

cyux mngilis qu ’laqi’ nya’.

她的小孩正在哭。

(6-43)b.

cyux m’abi’ qu yaya’.

媽媽正在睡覺。

(6-43)c.

nyux maku’ qmahan k’man nya’ qu reramat mu.

我正在我的菜園裡除草。

(6-43)d.

cyux hkutun ni Lesa’qu ’uraw qasa.

Lesa’正在搬運那些泥土。

(6-43)e.

nyux sqaniq na ’laqi’ qani mami’ qu qqway.

這小孩正在用筷子吃飯。

(6-43)f.

nyux ssabu’ na yaya’ maku’ qulih qu bnkis qani.

我媽媽正在為這老人包魚。

(6-44)a.

mosa’ mngilis qu ’laqi’ nya’.

她的小孩將哭。

(6-44)b.

mosa’ m’abi’ qu yaya’.

媽媽將睡覺。

(6-44)c.

mosa’ maku’ qmahan k’man nya’ qu reramat mu.

我將在我的菜園裡除草。

(6-44)d.

mosa’ biqan na kneril qasa qu ’laqi’.

那個女人將給(那)小孩(某東西)。

(6-44)e.

mosa’ sqaniq na ’laqi’ qani ngahi’ qu qqway.

這小孩將用(這)筷子吃地瓜。

(6-44)f.

mosa’ ssabu’ na yaya’ maku’ qulih qu bnkis qani.

我媽媽將為這老人包魚。

(6-45)a.

mngilis qu ’laqi’ nya’ la.

她的小孩哭了。

(6-45)b.

m’abi’ qu yaya’ la.

媽媽睡覺了。

(6-45)c.

pcbaq saku’ biru’ kawas ’nyal qani la.

我明年就要教書了。

(6-45)d.

laxi nbu qwaw la!

別喝酒了!

(6-46)a.

minqwalax balay wah.

(看到地上濕濕的)一定下過雨了。

(6-46)b.

cyux mqwalax balay la.

(聽到雨聲)一定在下雨了。

(6-46)c.

cyux mnbu’ balay la.

(他還沒有來)他一定病了。

(6-47)a.

minqwalax hazi’ wah.

(看到地上濕濕的)可能下過雨了。

(6-47)b.

pqwalax hazi’ wah.

(看到烏雲滿佈)可能會下雨。

(6-47)c.

minnbu’ hazi’ qu hiya’.

(他上星期沒有來)他可能病了。

(6-47)d.

cyux mnbu’ hazi’ qu hiya’.

(他還沒有來)他可能病了。

(6-48)a.

ini’ kblaq na’ qu nbu’ su’, siki maniq su’ iyu’.

你的病還沒好,你必須吃藥。

(6-48)b.

siki tcingun na ttucing baliq qu kugi’ hiya’.

鐵釘必須用鐵槌敲打。

(6-48)c.

ke’ na bbnkis ga, siki trhgun ta’ mung.

長者們的話,我們必須聽清楚(理解)。

(6-48)d.

mhetay hiya’ ga, siki mung ke’ na thoki’.

當兵必須服從長官命令。

(6-49)a.

balay nya’ ga, aki su’ wal rgyax la.

說真的,你應該去山上。

(6-49)b.

balay nya’ ga, aki su’ ini’ usa’ rgyax pi.

說真的,你不應該去山上。

(6-49)c.

mha ni pglgan cikay tana’ qu ayang qasa ga, aki blaq iyal sokan.

如果那個湯和一些刺蔥一起煮的話,應該會很香。

(6-50)a.

ana su’ nbun qu nnbun qani.

你可以喝這個飲料。

(6-50)b.

ana lmngyaq qu hiya’.

他可以游泳(因為今天天氣好)。

(6-50)c.

ana ini’ lngyaq qu hiya’.

他不可以游泳(因為今天天氣很冷)。

(6-50)d.

ana su’ ini’ qaniq iyu’.

你不須吃藥。

(6-50)e.

ana su’ ini’ pgyari qu qalang qani.

你不一定要離開這個村子。