語言:
語發中心 - 原住民族語言研究發展中心
編譯族語讀本
104年讀本翻譯
繪本模式
tahtahoki'
小王子
賽夏語
翻譯者:風健福老師
’ima korkoring ray SayboSi: tinal’oemaeh, komita’ ka bangbangolan ki kinba:ba:agan Siba:i’ ray ’ina’azem ’ima nonak. hini ’isa:a’ ma’an hino’alay ka hinoba:ang. kapanabih noka kamakaat (noka Sila' kapanpanabih )mumatuchenci' kinbaezae'an : ni Tangmo’ kinira’an ra:an 'ayliSe: maray kaSpi' Say Siyato’ ka tinotatini’ ma’az’azem ka ’oemaeh ’ima pa’alowa’ hini ’anoka SinSinraeho’ a ka kinbaezae'an, ma’ ’isa: noka SinSinraeho' kapanpanabih. ray belona’ hayza’ roSa’ taew’an ’ima haeba:an ka mae’iyaeh, hini roSa’ taew’an ’ima tato’alae’ nanaw, So: sasbong rayno’ rengreng ma’ ma’oe’oe’ o kakoring ila, pa’aewhay a tomal ka kin’i’iyaeh ray kinas’asangan. kakhayza'an a tomal, ray 'aycinhay hayza 'aehae' 'oe'oeoel, 'inoka zhoSe: a korkoring 'ima malaehang, pakSekla’ mae’iyae’ a raro:o’ 'ayliSe: kabina:o' hinin'az'azem kama nak kaSpi'. nisiya ray hina'azem 'ana kano' howaw ma' kayzaeh saboeh. nak komoSa' taniSowaw 'aehae' 'ima homiba: ka kayba:en hotok ma' homawan nanaw. Sinowaw kaSihoe: ray kaehoy horoe', 'in'alay 'isa:a' ni 'ayliSe: kaSpi' hinin'az'azem. ’ima SaSo’ ka kin’i’iyaeh nak ’aehae’ ka kak’ayaeh , tomowa’is somi’ael mita’ kak’i’iyaeh ’oemaeh, noka liyenheko:(聯合國) komSa', 全世界'oemaeh saeboeh hayza o 3(億)7 siyen ban(萬) ka SinSinraehoe', saeboeh ila ma'iyaeh Sepe:en ray 全球 ma'iyaeh hayza' o 6% kin haba:en, 'ima rowaSek ray SayboSi:o 'aehae' o roSa' ka 國家, 'am hayza haseb siyen kin haba:en ka Sinraehoe'. hayza 'aehae' 'ima pakoSa' siya ra:am, sominsay mata:waw, komoehngap 'oyeh ka Say 'asang mae'iyaeh, 'isa: ni zhoSe: toboken, 'aehae' naehan 'ima howiS Sipasay noka 'aehael, ma boeloe' ka Sina:ang, raeiw ray 'aroma' 'oemaeh. Tangmo’, ’ima sowi’ kamanra:an, rengreng kayni’ rima’ ray kakiSka:atan , ki ’ata’ nisiya rengreng papa’aehae’. pakaysawa'an 'ima sobae:oeh ka kateSnenan kapaksemke:an pina’aewhay ’oemaeh ’okik hingha’ ki kakhayza’an ila, ’oes’oeso’an ’okik noka kaSikiray’oes’oeso’an, hinhinbetel ka ’ima kayzaeh ’oem’oemaeh ila, kakhayza'an 'oka' ka kinaat kapakSekla', noka SinSinraehoe' ka kapayaka:i',kapa:tol, tomnon,paskayzaeh ka binke: o homobaang hini saeboeh 'ano pinayaka:i' ma: tomortoroe' pakSekla' ka minahal. Hake, hiniba: mitatikilay ,’ kasmasak kama lamlamlam korkoring kamanra:an. noka Say 'isaza tahoeki' sae'oe'en ka 'oemaeh, 'insiya'a korkoring Sipahinra:i' hi siya, bi:il nisiya ka minaehael ila malahaeng ka hini 'oemaeh, hini 'oemaeh nisiya koSa'en ka telote:, hayza 'oyeh ka 'ima sobaeoeh ka hiji', koSa'enen telo'i:. 'ayliSe: miyawa' kaSihoe: ray 'ima sobae:oeh kangeselan kateSnenan 'i:zo. komita' minayhae'hae' ralom ray binbiniSitan rae'oe:en ila, honha:i' basang ha'ol'olae'an ila; somi'ael ray hako' 'i:zo' ka walo' basang mowa:i' sobae:oeh ila, sobae:oeh 'ini 'ar'aringan sin'elan. 'iwa' 'ima ra:am mayaka:i' ka kateSnenan kapaksemke:an ra:am paSe: 'ima nonak ka kakrangi'an. haysani ’akoy ’ima SaSo’ kapatawawen ’am pakmowahil ka kapinatawaw, raylis ila ka ’oemaeh noka mae’iyaeh, kaSikiray’oes’oeso’an o hinhinbetel ka kas’elan , hini 'aehae' ka Sinraehoe' 'ima rowaSek ray meicotalu tabin 'isahini roSa' kin kaboehoel tinal'oemaeh hayza kin honaehnge:. ’ata’, ni Tangmo’ ’oya’ masay ila ’isa:a ’oma’oloe’ ila hi Tangmo’ ki minayti’ kamanra:an. tabin nisiya koso' hi lawithe' malahaeng ka 'oemaeh, 'ima 'ibabaw pino'azis kakayzaehan ni thelo'i: , zhoSe: tomrong hi apolo: ki poSayte: roSa' ka samiyen tatilhaehael hi telo'i:. 'aewhay ka hin'az'azem homangih ila, montoroe' ka heSe' nak ba:la'. 'isa:a' siya romae'oe: ray ba:la' 'ima toliyab ka kaliwal 'i:zo' ralom, honha:i' ha'ol'olae'an ila, "tong" Sa' Saehae' ray kaliwal 'i:zo' loSowaw ka ba:la' lomiyo:. ray kakhayza’an kin’i’iyaeh ray hin’az’azem ila nanaw, ’ima kayzaeh ’oemaeh ’oka’ ila. yami ’am nak’ino’ ki ’oemaeh makak’i’iyaeh? siya 'anoka wa'is ninonak ,pakSela' koSa'en' " 'ana 'inoka' ka kina:at hini ka SinSinraehoe' " SikoSa', ma' patil'itol ila ka 'inonaka SaSinSinraehoe' pakhingha' kaSina:eng ki Europe Sinraehoe'. Paeki’, ni Tangmo’ ray kakiSka:atan kapa’onhaelan minkoringan. sizaeh ila, tahoeki' 'okay boway ka pinata:waw , ma Somowaw 'oyeh hi lasiya, roSa' samiyen komita' bi'i: atomal, komSa' 'am lobih nahan boka: ka hini hiji' telo'i:. 'ima toliyab sasbong ki hiza hotok, 'ayliSe: makSa' rae:iw ray kaliwal taniSowaw hiza' 'aehae' hotok. 'oka' o roSa' 'ima minowa' pakita' ka 'aroma' 'ima 'ol'olae'an ka'aymo'on 'emlet ka ra:an. lasiya naka hininbasezan 'ima roSa' kita'en, mayaka:i' ma' hingha'. 'ana 'ayliSe: mayaka:i' Sa' 'am komi:im so'hae' ka hotok, lasiya ma' taka 'okay bazae'i. 'isahini, ray 'amilika' ciaco 'ima 'iba:baw ka 'inak'alipa'an kaehoy ki 1890 ka tinal'oemaeh pinaskayzaeh ka ko:cia senlin kongien Siro: hi siya, sizaeh ila ’am raerare’oe:, ’ima likapokimae’iyaehan mowa:i’ homawak ka hima’ ni toliyae’ komoSa’-- “noka samiyan kamapa’a’inowa’ kiyopite’ homawak ’inimita’, kayzaeh ay ya:o takise’?” Chaichal kamaSepeng, kita’en ’aengiS Sapang kamasempeng, in Paeki’ a yaba’. 'aehae' samiyen hi 'e:liSe:, siya 'ima 'aewhay samiyen, noka saeboeh samiyen Sina'aewhay, siya 'isa: 'am papa'oe'oe', 'am paklalibo' hi lasiya, ray 'ima raroton, siya mal'oehaz 'aehae' ka lingo', babaw kinaat "baboway ka 'ima kayzaeh kita'en mae'iyaeh". 'isa:a' 'ayliSe: paktomeren Sa', " yako 'am kayzaeh 'aybolen komita' nimon Silal, 'oka' o moyo panabih ila hotok may'ino' rae:iw." 'ima 'ol'olae'an ka'aymo'on mabebe: homlal ila, lasiya kin Siyae' mam homlal o hi 'ayliSe: manga'nga' rae:iw ila. ray ko:hwei tu:sukuan hayza' 'ina: maSkan ka 'insiya'a ka pinamae'iyaeh, Intian Joe, ray ’asang mae’iyaeh tikot hahi:il hi siya kama’tombok ka mae’iyaeh. hayza too' 'ima komSa' nonak 'isa: 'ima kayzaeh kita'en, 'iyakinamari' ka hiza lingo', kintoho:, hiza 'in thelo'i: a korkoring hi phalishe: siya nom sempeng ka hini howaw, ray 'amilika' ka 郵政總局ray1980 ka tinal'oemaeh, hayaza paskayzaeh ka 郵票,ray babaw ma' 'ansiya' ka 'inalingo'. Robson sinsang, ray ’asang hayza’ ka pil’iyo’an, 'ima ’aehae’ nanaw sinsangan. biil, nisiya ka lningo' Siboway ila hi 'afolothi: saemiyen, noka samiyen pinSiwa' ka 'ima kayzaeh kita'en ka kabinao' kapaminkoringan hisiya, hini pakbi'i: atomal hi shila: ki yatiena' roSa' samiyen, hobato' komSa' 'am paSi'ayo' hi telo'i:. haw i West Africa Liberia ka Mande nasiya ka payaka:i' koSa'en Vai, lasiya komaat ma' homaze ila , ma' hini ray 'asang 'ima 'al'alihan ka Cree 'amkay koSa' ila? phaliSe: noka taehoeki' kinoSa', 'araS 'aehae' ka funi' Sa'ila ray noka 'aela' a 'oemaeh Sila' Sepata:, 'am tomabih ka sinae'oe' 'ini menilawSe: nisiya ka minatini'. siya hiya' 'ihan? 'okik raami taehoeki' 'okik ri'sa:, 'aehae' 'ima kayzaeh kita'en kabina:o' mowai' sasbong, siya kinoSa' ray hini 'aehae' 'oemaeh 'ima kili: ka minkoringan. 1765~1770 tinal'oemaeh, kas'oehaez Tennesse.田納西州 1790 tinal'oemaeh, tani 'oya' bowaw ray Georgia, 喬治亞州lalohay nom paskayzaeh ka ngiun. 1800 tinal'oemaeh, Sipasay hi 'oya'. 1809 tinal'oemaeh, ma'az'azem ila kakiSkaatan. 1812-1814 tinal'oemaeh, rima' hitay papanae'. 1815 tinal'oemaeh, hayza' ila ka minkoringan ki korkoring. 1819 tinal'oemaeh, bowaw ila Alabama.阿拉巴馬 1821 tinal'oemaeh, sizaeh ila ka kiniSkaat. 1822 tinal'oemaeh, maraS ka korkoring rima' Arkansas. 阿肯色州1824 tinal'oemaeh, mari' ka sina'oe'an 1828 tinal'oemaeh, 'aehae' noka SaSinSinraehoe' a Sinbon hayza' ila. 1829 tinal'oemaeh, bowaw ray Oklahoma. 奧克拉荷馬州 1830 tinal'oemaeh, Americas paSkiraa' ka 《noka Indiana nom bowaw ka kinaat》 1838-1839 tinal'oemaeh, Trail of Tears眼淚之路 o lasiya nonak makakSa'i:. 1840 tinal'oemaeh, tomilhahal tomin'itol ka 'ayporong nasiya. 1842 tinal'oemaeh, rima' Mexico komiim ka 'ima lasiwazay ka 'ah'ahal ki kapayaka:i' nisiya. 1843 tinal'oemaeh, 'ima mon maykaSpat tinal'oemaeh, masay ray Maxico.  phaliSe: nakhara homSoS komita' hisiya, komSa' siya kili: atomal 'ini 'afolothi:, ma'az'azem komSa hini 'isa: noka samiyen kinoSa' sasa'oe' 'inisiya ka minkoringan, 'ima ma'az'azem mangoip ila noka tahoeki' ka pina'alowa'. siya hi Sequoyah, Say Indian Cherokee mae'iyaeh, yami takita' nahan ka hani waehoer. haylon ma' haysiya ila 'ima sazeez ka hini kamo'alay, mangoip ila nonak 'iniyakamanraan ila, bi:il 'aphaSe: somolong hi haylon komSa' 'ita' takrae:iw ila. biyae' raam ma'yaka:i' tahoeki' hi menilawSe: bazae' lasiya roSa' rae:iw ila, bi'i: atomalan, 'isa: mayaka:i' ka saeboeh Say Sila' ka wangze: tato'alae' saeboeh ki Say telo'i: mae'iyaeh. noka SaSinSinraehoe' kakrowaSekan ray Americas. hina’azem ni romi’o: nak haysiya sinenge: ray kin Siyae’ ’ima SaSekla’ ki toliyae’, ’aehae’ kinhaewan ’okay pae’rem rima’ ray kate’enan komi:im hi boksi’ lawlonse’ Sa’ “boksi’ ya:o Sarara’ ila hi toliyae’, yami kakita’ ma’ ’a’inowa’ ila! yako ’am mari’ hi toliyae’ ’am makaksi’ael, So’o kita’ balong ’ini yami roSa’.” bazae’ ka pinayaka:i’ ni romi’o:, hi boksi’ nganga’nga’an o hemSeS. 'okik honaehnge:, minay'isa: telo'i: ki Sila' lasiya papanae' ila... ray 1770 tinal'oemaeh, haysani' ray Americas ka Indian Sinraehoe' minay 'aehae' kin kabhol tinal'oemaeh 'in'alay Europe maray wasal potngor ray Americas ka 'ima yabolals ma'iyaeh lasiya bowaw rini 'ana hiya' 'oka' ka 'ima haSa'. hiza kinita' noka Say tong-nan-pu' ka haseb Sinrahoe': Chickasaw, Cherokee,Choctaw,Cree ki Seminole, hini 'ima bowaw rini 'ima nak'ah'ahal kita'en. ka Indian Sinraehoe' lasiya kil 'aroma' kama kaykayzaehan, hayza' nasiya 'inakhini'an ka kaspengan. 'okay 'a'apol Sa' hini Say babih ka Indian a ka United kingdom, France, Spain, hinha' saeboeh hayza ka kano' ma' Si'a'apol, kakaykayzaehan lasiya. 'oemaeh noka samiyen sina'oe'an, ma'iyaeh malahang nanaw. ’aehae’ hahila:, roSa’ kapa’onhaelan ni romi’o: ray ra:an sasbong ka Say kamatato’aelae’ hi tipote’, siya minatini’ ni toliyae’ kamabozaeh nanaw. 'ima kayni' Sipapi'oemaeh ma ma'oe'oe' , So: lasiya Somina' ka 'oemaeh, nasiya ma' Si'a'apolon 'oyeh ka 'oemaeh. 'isa: hini haseb ka Sinraehoe' ki Say Europe 'ima bowaw ma'iyaeh honsasaboeh lasiya rowaSek i Americas. lasiya bowaw 'i: Indian Territory, kitkita'en ila ka Say Europe ma'iyaeh nasiya ka kin'i'iyaeh, katirayhilan, kapa:ngabasan, kakro:'an, tani noka xienjause pinatawaw nom tatoroe' ray kakiSkaatan. lasiya malo 'inonak a ka:i', pakhaysiya ka'a'alop ki kapnazip ka kin'i'iyaeh, lasiya malo'ego', kila Europe ma'iyaeh makaksi'ael o sasapih ka karangi'an. ma' So: kayzaeh ma' kakaykayzaehan, SaSo'aewhay ila ma' papanae' ila. 'isa: nasiya nak'isaza' ka kin'i'iyaeh. hini 'isa: ni Sequoyah pin kas'oehaezan ka tinal'oemaeh. lasiya Cherokee ray Mississippi River pino'azis, 'a'apolon ka Say kapayhahila:an Cherokee ki Say kaheheban Cherokee, lasiya honaehnge: ila 'ima lasiwazay, 'ana ila hingha' kapayaka:i', nasiya ka kin'i'iyaeh ma' 'oka' ila 'ik hingha'. naka British Sepe:en ila ka ma'iyaeh, Say kapayhahila:an Cherokee ma'iyaeh 'am hayza 'aehae' ban o SayboSi: sien kin haba:en. kas'oehaez ki pin'az'azem minwa:i' ray kano'. Sequoyah inbasezan, kapay hahila:an Cherokee, ray hasani ray Americas ka Tennessee 'izo'. nisiya raroo' 'inoka 'ego' a rinoo' Sin George Guess, noka Cherokee raroo' SinSequoyahen. ni yaba' raroo' SinDannielen Guess ki Europe ma'iyaeh, ra:mez ila ka ramo', 'oya' Sinwu-te-he'en Sapang ka Cherokee ma'iyaeh. Sequoyah 'ima haysiya 'ol'olae'an Sikrae:iw ila ni yaba', 'oya' saeboeh 'ima pak'ibabaw hilasiya. hi romi’o: rima’ ’okik piza’ hahila:, hi toliyae’ ni yaba’ Sipawhi:il ila ka tatama’, ’aehae’ ’ibabaw o ’ima liyabo’ ka ’al’alak hi palise’. nisiya nom matawaw o nom papanae' Sisapih ka kaSnay'os'oso'an ka binke:, o Sitibae:iw naehan ka Say Europe ma'iyaeh. haba:en ma'iyaeh bae:iw kansiya, 'isa: kayzaeh ka tirayhilan. Sequoyah haysiya 'ol'olae'an, Sa'aewhayen noka Say 'asang, nisiya 'okik hingha' ka hin'az'azem ki saeboeh. monhal rima' 'omalop, Sipanpangih ka 'ae'ay, mariyae' haysiya' ila haSa' kayzaeh, 'isa: siya manraan pa:ih ila, ma' 'oka' ila i pakakSiyae' kil'aroma' korkoring. 'isa: So: ray taew'an hi 'oya', siya ma' ki 'oya' saeboeh 'ima yatiam; So: 'okik ray taew'an hi 'oya' , siya ma' ray taew'an 'okay lamlam. siya kaSikar nanaw, ma' 'isa: 'okik 'akoy ka ka:i', kapa:kano'kano' ki kaSpispis ka hin'az'azem hini 'okay wawalae'. ririm’aenan ’aehae’ taew’an homSeS Sahoero: ka basang ni toliyae’ ’iyazaew ila, lasiya pakoSa’ hi toliyae’ ’oka’ ila. ’isa:a’ kololon ila ray kakololan. Sequoyah 'ima Sam'iaeh tinal'oemaeh ila , 'oya' nisiya maraS hilasiya rima' bowaw Georgia rawSek ri'sa:, siya ziza mon'al'alay tatoroe' paskayzaeh ka ngiun. 'okik honahnge:, Sipasay ila ni 'oya', Sequoyah siya raam ka tono', noka ngiun paskayzaeh ka Sara', yobiwa' ki biniSitan ka'aSkanan ka pongaeh, noka Say Europe ma'iyhae Sarara'en a tomal. kama bae:iw kan siya ka ngiun pinaskayzaeh mayaka:i' hi Sequoyah paknak 'aroma' kama paskayzaeh hinha' kaat ka raroo' ninonak ray pinaskayzaehan. Sequoyah yakinakaat, siya haSa' 'am nak'ino' komaat? siya 'aring 'ima 'ol'olae'an tani 'oya' malno Cherokee kapayaka:i', 'okik 'ina kiSkaat, ma' 'oka' ka ma'iyaeh tomrtoroe' hisiya ka Cherokee kapayaka:i' 'am nak'ino' komaat. 'ana ila siya hayza 4/1 noka Erope ka ramo', biil ila siya ma' raam komaat ray pinaskayzaeh ka raroo' nisiya, siya Sin Geoge Guess 'inoka 'ego' raroo', 'oka' ila siya rengeng ma'az'azem , nawkomSa' hayza 'aehae' hahila: kaaten ka Sequoyah raroo', 'am koza' kin kayzaeh?! siya 'ima Siyae' rima' mayaka:i' kapa'onhalan ninonak ka hin'az'azem , noka hiza kapa'onhalan koSa'enen ,So'o salawa' kin'akoy ka hin'az'azem niSo', 'izi ila i 'az'azem. 'am 'oka' nanaw. Indian ma'iyaeh hayno' raam komaat? 'oka' ila , Sewuoyah 'okay ngowip nanaw. siya 'aring 'ima 'ol'olae'an 'ina komita' ila ni 'oya' Sisasapih ka kakrangi'an ki Say Europe ma'iyaeh, ma' 'ina komita' inoka 'asang a 'oemaeh noka Say babih Simarmari', kakhayza'an ka 'aroma' ka Iindian koza' kin wawa'isan yami ma' homobaz, haysani' siyobaz ila noka wawatos ki kapawsoeh. hi boksi’ bazae’ kamaSater ka kina:at ’okay lohaper hi romi’o: ’am mobe:ay ka kina:at, o ma’az’azem hi toliyae’ ’am hekla’ ila, ’isa:a’ siya ’iya’inoSa’ ray kakololan mari’ hi toliyae’. Sequoyah ma'az'azem, hini kamabowaw ma'iyaeh hayza nasiya ka kinwa'isan. hiza raam papayaka:i' ka (biyae'), 'aehae' ka 'iniyabiyal zinowas kayzaeh SipakSekla' ka kinraaman. siya yakina tatoroe', ma' yakina paktatoroe' 'oyeh ka hani Say 'asang. siya ma'az'azem ila : "nakhini yami kayzaeh hingha' ila ka Sina:eng ki 'iniyabolalas ma'iyaeh ." Sequoyah 'i'ini' 'am nak'ino' matawaw, bazae'en haw Say nae'miSan papanae' ila. papi'oemaeh,Cree o UK coalition 'am tato'alae' ki Cherokee o Americas, hi Sequoyah pa'oSa'en hitay ila. hini hahila:, siya komitkita' ka tahoki' noka" 'aehae' 'aehae' ka biyae' " Somater ka kinaat, ma' komitkita' noka kama ma'onhal nasiya ray " 'aehae' 'aehae' biyae' " kiSkaaten, nakhara' 'am mahrahrang, 'isa: pak'es'es ila nahan nisiya ka hin'az'azem. karomi’o: ki katoliyae’ nak’ino’ ’ima SaSekla’, ’a’inowa’, nak’ino’ ha’aehae’ halapaw ki saboeh ka pinatawaw ’ini lasiya roSa’, ni boksi’ Sipanabih saboeh pakra:am no roSa’ taew’an ka ’aeh’aehael. siya ray kara' ma' komSa' hini papanae' 'am'amoeh sizaeh, 'am lobih tomalam kakiniSkaat nisiya. 'isa:, tabin 'aehae' tinal'oemaeh ila, Cherokee ki Americas nasiya ka hitay homobaz ila ka Cree ki United Kingdom hitay, hini papanae' 'isa: papayhini sizaeh ila. paktikot ka kiniSkaat ka hin'az'azem papanae' sizaeh, Sequoyah lobih ila Georgia siya ma' potngor ila kapakaksi'aelan ka tinal'oemaeh. siya ki Sally Waters makaksi'ael, nasiya korkoring minkoringan Sin Ahiokah en. malhang ka taew'an o 'aroma' hahila: siya ma' sa'sa'ih ka hahila: matawaw ka 'insiya pin'az'azem ka howaw. babaaw, siya bazbazae' noka Say 'asang Sipayaka:i' ka Cherokee, 'isa: Sikaat ray towak babaw, 'okik honaehnge: 'akoy ila kinaat ray towak babaw. siya ma'az'azem Sa' "nakhini 'am 'okaS?" 'akoy nahan kakaaten, ray 'ae'ay ka towak mayha'ha' 'oka' ila ka'aSkanan, nakhini 'aewhay, siya nonak ma' 'amkay hohoro:i:. siya 'isa: ma'az'azem ila nahan 'am nak'ino'. 'oka' ila, Say 'asang komita' nisiya Sikakreng 'am matawaw homSoS, hayza ila kama sawa' kama hakaS hisiya. saeboeh 'ima papnabih Sa' siya 'aewhay ila ka tae'oeloeh, 'oka' ma' noka 'alae' pat'a'a:ihin ila, komSa' 'am pa'aewhay ka Say 'asang saeboeh. 'nay'isa: Say Europe ka ma'iyaeh habaan ila bowaw ri'sa:. papanae' babaaw 'ima homobaz ka Americas to'ya' nasiya Say kapayhahila:an Cherokee Swawen ziza 'i: kaheheban ray Arkansas, ray kapayhahila:an SipakrowaSek ka 'inyabolalas ma'iyaeh. Sequoyah babaaw kaySiwa', kayni' Sipapi'oemaeh ma'oe'oe, 'isa: nasiya SiSiwa' . lasiya 'ano roSa' tinal'oemaeh bowaw ila hita ray Alabama. 'ima kayni' bowaw, haysiya honay Georgia ka ma'iyaeh komSa' hi Sequoyah 'ima tani lasiya ka Europe. ma' 'ima siya a kama taniSowaw ka 'amilika', hara ray towak babaw homohoba:en, 'isa: hiza ka hakaS ka 'inonaka ma'iyaeh. 'ana kano' 'inoka'an ka howaw ma' Siyaka:i' saeboeh. minkoringan nisya hi Sally kayni' ila bazae' ka pinyaka:i'. tikot Sikpotiyen noka kamamanraan, 'ima bi'i: baso' ila ka ni Sequoyah kinaat ray towak. komita' nisya kinhopayan 'oka' ila, siya 'imahoiS ray kara', ka korkoring hi Ahyokah nanaw ba:iS ki siya. siya 'ana 'aehae' ka:i' 'oka', min'itol ririm'anan minaraS ka korkoring papama' ka hanowan rae:iw ila, kararaan maray Arkansas kabala' langi:, 'am rima' Arkansas, ki Say kaheheban ka Cherokee 'am ma'onhal ila ki lasiya. ni Sequoyah ray tono' 'izo' hayza' ila ka pin'az'azem kapatawawen. kayni' ila tani kakhayza'an ka pinatawaw, Sequoyah nisiya ka 'aehae' Cherokee kapayaka:i' pak'aeh'ae' 'aehae'en ka 音節, soe'soehae'en pakhayza'an ka kinaat. 'aroma' ka kinaat Sinbaeh ray 'ego', 'aroma' nisiya nonak pinaskayzaeh. saeboeh hayza o monmaykaSpat oSayboSi: kinaat nisiya ka Cherokee kapayaka:i'. ray raan siya tomortoroe' hi Ahyokah kaat ka hini kinaat. kin'amoeh, ni Ahyokah kaaten ila, ma' raam ila ma'yaka:i' ni yaba' binoway kapayaka:i' noka Cherokee. yaba' ki korkoring lasiya roSa' ka towak pakraamen ila mayaka:i'. hini kayzaeh ila! Sequoyah ki Ahyokah 'ima Siyae' lasiya lososoi ila Arkansas, komSa' Say kaheheban Cherokee lasiya kayzaeh ay Somiwa' nisiya ka hini kinaat. 'okay koSa', lasiya bazae' ila, ma' 'okay paka:i' hisiya, komSa' siya 'ima tiSkonga'nga'. nasiya ka yaba' ki korkoring 'araSen ray to'ya' kala George Lowery, to'ya' 'isa: tomrong ka tatini' ki 'al'alak nom Sekla' noka hini roSa' kano' Sipayaka:i'. So: komSa' hi Sequoyah nisiya kinaat nom pat'a'a:ih, 'isa: siya ka toboken. Sequoyah 'am pakita' Sa' nisiya hini 'oki kakabaeh, siya monpoSal 'am tomalam. monhal, nisiya Ahyokah koSa'en ray latar, 'isa: papayaka:i' ila ka 委員 ka Cherokee, nisiya Sikaat ray towak babaw, 'isa: pakaS'abo' ila ka korkoring . kaS'abo' hi Ahyokah, komita' ni yaba' ka kinaat, hilhil'awan nisiya Sipaka:i' ila. la 委員 kakita'kita', nakhara' 'omoSiroy, o tikot nahan mayka:i' ka kano', tikot ka hini roSa' ka pit'a'a:ih. 'isa:, Sequoyah mayaka:i' ka 委員 koSa'en pawhiil piza' ka 'al'alak yako tatortoroe', Sahpiih piza' ila 'ilaS, monpoSal tomalam. 'isahini, Sequoyah ki kamakiSkaat nisiya 'okik hingha' ka 'iniririi', 'okay bazae' ka pinayaka:i', ma' 'okay Sahoro: ka ma'iyaeh, 'anoka kinaat saeboeh mahrahrang. kalpizal ila pin lalobih ka kinaat, kama kitkita' 'isa: paka:i' ila lasiya 'ima mahrahrang nanaw. minayhini lasiya paka:i' ila ni Sequoyah ka pinayaka:i', hiza 'okik ka pat'a'a:ih ka ma'iyaeh, 'isa: kayzaeh saeboeh tatoroe' ka hini nom komaat. ni Sequoyah pinatawaw Sekla'en ila noka saeboeh ray Cherokee. 'alikaehan, lasiya tatoroe' ila saeboeh ka kinaat, Sequoyah nasiya pa'in'itolen ka gi'ing ray kaheheban Cherokee. ray 議會sa'oe'en ka pinatawawan ka kaSakira:'an. ray kiokay ka 宣教士 hi Samuel Worcester, ma: papaskayzaeh 'aehae' kikay koSa'en 印刷機, 'am paskayzaeh noka Cherokee kapayka:i' 「聖經」. 'aehae' ka Sinbon noka Cherokee koSa'en ka " Cherokee Phoenix " kas'oehaez ila. nasiya 'inoka Europe a Sinbon ma' painibihin kaaten ka payaka:i' ni nonak, pakSekla' saeboe ka 'ima SaSo' ka kinraaman. kakhayza' habaan ma'iyaeh komita' ma' komSa' 'am 'oka' nanaw. Sequoyah ? siya haysiya nanaw 'oka' ka ka:i' ki ma'iyaeh, nisiya ka 'az'azemen Cherokee nanaw katotortore', siya ma'az'azem ila ka 'aroma' SaSepe:, mamowa', to'ya' nom powa' , 'am komilwa'is no Cherokee. Trail of Tears ki SinSinraehoe' hahakaS minay Europe 'ima bowaw ka ma'iyaeh ka Sinbon lasiya Sahoro: ila hini 'ima bowaw rini 'okik 'ah'ahal ila mita'. nakhara Sohoihin ila nasiya ka taew'an,Somwaw ila hi Sequoyah ki lasiya Say 'asang Sa'ila ilahita ray Okelahoma. Sequoyah kayni' a tomal ma'oe'oe' , lasiya Cherokee 'ima habaan bowaw ila 'a'oSa' ray kaheheban. 'oka' ila, hayza nahan 'ima honay Arkansas, lasiya rima' ila rawaS ray Tennassee, North Carolina ki Georgia. lasiya 'aewhay ka hin'az'azem , haSa' Sa' 'ampowa' 'ina ma'onhal papanae', 'ampowa' lasiya 'okay Sahoro: nasiya ka kin hopay, paSkiraa' ka" noka Indian nom bowaw kinaat" , Somowaw hi lasiya Sopat ka Sinraehoe' Sa'ila bowaw i Oklahoma. 'ina paSkiraa' ka hini kinaat tahoki' Theodore Roosevelt komaSa'. 'ana siya komSa' kayzaeh, Indian ma' 'isa: ka Indian nanaw, 'okay kakabaeh, siya ma' 'amkay singozaw minay langpez ma'iyaeh nak'ino', komSa' 'ima 'aewhay tomal ka Say 'os'oso'an ma'iyaeh, ma' homobaz ka Indian kayzaeh kin'i'iyaeh. 'ana noka Cherokee ka Sinbon koza' ka hinapa: , hiza haseb ka Sinraehoe' ma' noka hitay Sateren i 1600 kongli kin rawaS. kayni' Si'araS ka kano' 'ana kayba:en, kasi'aelen, sasisaw Sikayni', 'okay koSa' ka hahila: nak'ino', ma' 'okay kita' ka'il'iyo' Sa'te: ay, So: mowa:i' nahan 'aehae' ka tina'oemaeh, Choctaw, Seminole, Cree, Chickasaw, Cherokee ma paSo: 'aehae' tinal'oemaeh 'aehae' Sinraehoe' bowaw ila babih. ray raan,Chickasaw 'am hayza 5siyen~6siyen ma'iyaeh 'oka' ila ka raroo', Cherokee lasiya ma' hayza 4 siyen ma'iyaeh 'oka' en ila ka raroo'. hini 'ima haysiya ma'iyaeh, koza kin 'aewhay ka hin'az'azem, nakhara 'am tombok saeboe ka SaSinSinraehoe', hiza sa'iwaz 'aehae' ka " Trail of Tears". koza' kin hopay pinanraan, babaaw potngor ka Say kapayhahilaan ki Say kaheheban ka Cherokee lasiya kakita' ila, Sequoyah 'aehae' taew'an lasiya mininSa'la' 'ima bowaw rini ma' kakita' ila saeboeh. 'oka' ila , nasiya ka hoSi' haysiya ila 'ima 'a'ontoroe'toroe'. mowa:i' 'okay koSa' kakaykayzaehan lasiya, nonak ila hahakaShakaS, papi hiya 'ama:tahoki' ki 'am nak'ino' 'a'apol ka 'omaeh. hayza ma'iyaeh ray pinahahakaS masay, 'inSequoyah a ka korkoring ki kama komaat ka Sinbon saeboeh 'oyeh lasiya. Sequoyah Sipasay noka korkoring homangih komSa', pakaykayzaeh 'ita' , tapakhayza ila ka 'ayporong mita', mahrahrng tomwa'is, koSa'en 'ita' 'ima ma'yaka:i' ka 'ima hingha' ka ka:i' paklalazem 'ita' ka hi'az'azem. piza' 'ilaS Sahpiih ila, roSa' ka Sinraehoe' ma' Somiwa' ila ka pinahrahrangan, Sequoyah "Say kaheheban ka tahoki' " siya rima' paSkiraa' ka 'inoka saeboe a 'ayporong ka kinaat, komSa' 'izi' hakaS ka 'ima bowaw rini ka Sinraehoe', 'izi' ila 'i: kowaz kapinpatatbokan howaw. Sequoyah 'es'es ka hin'az'azem nisya, ray 'oemaeh 'izo' 'ima sem'el ka kano'kano', SaSinraehoe' kayzaeh mari' saeboeh, 'ita' kakaykayzaehan 'isa: 'inoka Cherokee 'ima kayzaeh ka kaspengan. boloe' ka kakrowaSekan 'iwan nakhara' mobay ka kasi'aelan no 'ima 'inoka' ka kaehaw, Sapang ka Cherokee ma'iyaeh yakina kayzaeh ka kin'i'iyaeh lasiya kayni' papaylis kil'aroma' Sinraehoe'. ma' 'isa:, 'okik sasa'ih ka Cherokee ma'iyaeh paka:i' saeboeh ni Sequoyah ka hin'az'azem. koSa'en ila, hini ka Europe ma'iyaeh 'ana 'inowan lasiya ma' maiytabin nanaw, yaSaSowaw nanaw ka SaSinSinraehoe'. mayhal, ray 'abo' a ray latar lasiya yakina wa:i' tato'alae' ila kil'ita', Sequoyah siya tatini' ila 'oka' ila kawa'is nom 'emlet. 'ima biil ila kapanraanan siya 'ima tatini' ila, Sequoyah 'ina bazae' hayza ka Cherokee ma'iyaeh kakhayza'an 'ina ray Georgia bowaw 'i: Mexico, ma' hayza 'ina bazae' kahayza'an honahnge: 'oka' ila 'i: payaka:i' 'i: ka 'ima tatini' kapayaka:i'. siya yakina tihoro: ka hini ma'iyaeh, ma' yakina tihoro: ka 'ima tatini' ka kapyaka:i', ma' 'ima hayza a nom komaat ka 'inoka Indian saeboeh a ka kakaat . hiza 'isa: 'insiya'a kin'i'iyaeh 'ima minaybiil ka pinanraan. 'inay ziza, Sequoyah siya sa'iwaz tatini' ila. siya ki 'al'alak ma'onhal, ray raan kal'oehay haSa' ila ka raan ! 'am kayni' 'oka'en ka kasi'aelen, Sequoyah tomrong ka'al'alak Sa'ila kiim ka raan, Si'ool 'am hayza langpez hahila: ka kasi'aelen, pa'ayna'en ray kalhib 'izo'. 'okik raami', Si'oSa' noka 'al'alak, rima' olobih too' ka Sinangayan, lasiya tomihoro: ila 'ima rowaSek ray Mexico ka ma'iyaeh, lobih kita'en 'oka' ila hi Sequoyah. 'al'alak tani 'a'oSa' kaheheban komiim ka raan, 'isa: kita'en ila hiza mimiyawa' ka tatini'. ray 'am 'oka' ila ka kasi'aelen, Sequoyah minSa'la' rae:iw ila, ray raan hayza ma'iyaeh mobay hisiya ka kasi'aelen, kayzah manraan tabin 'isahini . Sequoyah potngor ila Mexico, tomihoro: nasiya ka Sinraehoe', 'ima tatini' kapayaka:i' 'oka' ila 'i: tihoro:i, ray Mexico 'ima rowaSek nasiya ka ma'iyaeh kayni' Sequoyah lobih Americas. ray raan, hiza tatini' 'am hayza o monmaykaSpat ila tinal'oemaeh riza masay ila, 'isa: siya kololen ila ray Mexico. Sequoyah siya pakhayza ila noka Chrokee nasiya ka kinaat, Say 'isa: ma' raam ila saeboeh papayaka:i' ka "biyae' ". lasiya nonak komaat ka 'inonak a howaw, lomohlohay noka Say Europe nasiya ka kinraaman, hingha' ila kil 'aroma' hayza ila ninonak ka kinaat, ki lasiya ka 'ima bowaw rini hingha' ila ka Sina:eng. siya pak'i'iyaeh noka Cherokee ka hin'az'azem, hiza kano', 'isa: kakaykayzaehan, raam 'a'apol, raam malahang ki manraan kalpispis. noka Cherokee ka "biyae'" mayaka:i' ila, 'izo' pinayaka:i' Sa' 'izi' raylis, pakaykayzaehan, 'izi' pak'ininonak, pak 'inokasaeboeha , 'izi' SaSo'aewhay, paka:i' in, 'izi' SaSa'ii'. pinayaka:i': ray 'ego' 'izo', biyae' ki (kinaat) 'aehae' zinowas koSa'en ka leaf, 'isa: " biyae' raam mayaka:i'" 'isa: 'iniyakinaat zinowas SikoSa'.
六歲的時候,我對叢林和蟒蛇充滿了想像。這是我人生的第一幅畫: 編譯的話 木馬屠城計(希臘神話故事) 故事標題:湯姆歷險記 愛麗絲夢遊仙境 西雅圖酋長的土地叮囑 這是一個原住民的故事,也是一個原住民族的故事。 維洛那城裡有兩個大家族,而這兩個家族原本就是世仇,只要相遇碰面就會吵架起衝突,因此也常常破壞整個城鎮的安寧。 很久以前,在愛琴海上有一座島,由宙斯的兩個兒子統治, 人物介紹 愛麗絲是個異想天開的女孩,在她的世界裡什麼事情都是正常不過的事。 比如說,追逐一隻穿著衣服的兔子也不足為奇,追逐中忽然掉進樹洞,開始展開愛麗絲的夢遊仙境… 文明像是一種病毒,一步步地啃噬著我們安身立命的土地, 聯合國估計,全世界有3億7,000萬名原住民,約佔世界人口6%,分布在72個國家,至少包含5,000多種民族。 其中一個自恃清高,濫用權貴,肆無忌憚的擾民,於是宙斯將他以死懲處;而另一個因而悲痛兄弟之死,憤而棄位,逃離他國。 湯姆:頑皮搗蛋的男孩,整天想翹課不喜歡去學校,又常常會跟姨媽鬥嘴。 神奇的大鼻子門把 土地被濫墾濫伐已破壞了原本的山林樣貌,山林已不再是動物、植物寧靜的棲所, 原住民族多數依賴口述、歌謠、編織、皮雕或壁畫傳遞知識與記錄歷史,而沒有文字及讀寫的傳統。 哈克:衣著破破爛爛,打著赤腳四處遊蕩的男孩。 該國國王即賞賜他一塊土地,並將女兒許配給他,之後他的子嗣相繼統治,這個國家稱為特洛得,並擁有一座大城,叫做特洛伊。 愛麗絲緩緩地掉進有著大鼻子門把的谷底,看見裝滿水的瓶子便喝了它,忽然身體瞬間變小了,吃了箱子裡的餅乾後,身體又變大了,比原來的她更大了,原來一扇會說話的大鼻子門把,會不斷變出各種神奇的東西。 因為科技發展需要拓荒擴展,掠奪了大地上人、動物及植物的活動範圍, 這位原住民生活在距今兩百多年前的美洲大陸。 姨媽:湯姆的母親過世後便收養了湯姆和弟弟。 直到其孫子勞維特國王統治時,為修築城牆以確保特洛伊的安全,宙斯命阿波羅及波賽得兩位天神幫助特洛伊。 愛麗絲難過的哭了起來,滴下來的眼淚都成了河流,於是她喝了飄在河流上的瓶子裡的水,瞬間又變小了,撲通一聲,就掉進了瓶子裡,順著河水漂流。 農村景象已成記憶,美麗風景已不復見。我們該如何與大地共生存呢? 他靠自己的力量改寫歷史,突破「原住民族沒有文字及讀寫傳統」的說法,讓自己的民族和歐洲移民平起平坐。 姵琪:湯姆的女同學。 完成之後,國王非但不付當初談妥的工作酬勞,還將他們驅逐,兩位天神因此憤恨並揚言一定要回來摧毀特洛伊城。 漂流中,她又遇見了那隻兔子。愛麗絲立刻離開瓶子追逐著那隻兔子,卻被一對愛表演的小玩具娃娃阻攔了下來,他們就像是一對雙胞胎,動作、說話都一樣,儘管愛麗絲對他們說在找一隻兔子,他們就是聽而不聞。 現在,美國加州最高的紅杉木及1890年設立的國家森林公園以他為名, 舞會結束後,羅密歐戴著面具走向茱麗葉,伸手握起她的手說:「對不起,是愛神邱比特將你我的手牽在一起,可否吻它一下。」 柴契爾大法官:一位威嚴的法官,也是姵琪的父親。 眾神之一—娥俐絲,她是邪惡女神,因為眾神不喜歡她,她因此決定要製造紛爭,引起混亂,便在一次的聚會上,她獻上一顆金蘋果,上面刻著「給最美麗的人」。 於是愛麗絲無奈的說:「我可以留下來看你們表演,但你們要告訴我兔子往哪邊走了。」小玩具娃娃就開始陶醉的表演起來。就在他們正興高彩烈的表演時,愛麗絲就趁機偷偷的溜走了。 國會圖書館放過他的半身雕像, 印地安喬:鎮上民眾所畏懼的殺人魔。 有三位自命美麗的女神爭著想要這顆金蘋果,正巧,裁奪權卻落在特洛伊的子孫帕里斯手上, 美國郵政總局在1980年出了一張價值19分的郵票,上面是他的肖像。 羅勃遜醫生:在鎮上開一間診所,也是唯一的醫生。 最後他就將金蘋果給了阿弗羅提女神,因為女神答應會將世界上最美的女人嫁給他為妻,卻讓另外兩位希拉與雅典娜女神憤怒,並誓言要報復特洛伊。 甚至西非賴比瑞亞曼德族的瓦伊語書寫符號也受他影響,更何況是鄰近的克里族語呢? 帕里斯受國王蒲里亞摩斯的委託,率一支艦隊前往敵國希臘斯巴達,要將贈給美妮勞斯國王的姊姊帶回, 他到底是誰? 不料國王不在,是由一位美若天仙的海倫接待,她是當時世上最美的女人。 1765~1770年 在田納西州出生 1790年  隨母親搬到喬治亞州,學習製造銀器的技術 1800年 母親過世 1809年 開始研究 1812-1814年 從軍打戰 1815年 成家生子 1819年 西遷到阿拉巴馬州 1821年 研究完成 1822年 攜女前往阿肯色州 1824年 獲頒成就勳章 1828年 第一份民族報紙出刊 1829年 西遷至奧克拉荷馬州 1830年 美國總統簽署《印地安人遷移法案》 1838-1839年 眼淚之路及族人內鬥 1840年 協助成立聯合政府 1842年 前往墨西哥尋找失散的族人及傳說中的語言 1843年 逝於墨西哥,享年近80歲 帕里斯一見到她感到非常驚訝,認為她簡直比阿弗羅提女神還美,心想這就是女神為要報答他而贈給他的女人,剎那忘了國王委託一事。 他是塞闊雅,印地安東切羅基族人,讓我們繼續看下去...... 海倫也為站在他面前的這位英俊男子所迷惑,忘了自己已是有夫之婦的事實,最後阿帕斯便說服海倫要一起離開。 會說話的葉子 美妮勞斯國王聽聞兩人已逃離,相當憤怒,於是要求全希臘所有的王子加入對抗特洛伊人的戰爭。 各族共存的美洲大陸 羅密歐還一直沉浸在兩人邂逅的甜言蜜語中,一整夜沒睡走到修道院找勞倫思神父:「神父,我愛上了茱麗葉,我們是一見鍾情,我想跟她結婚,想請神父替我們主持婚禮。」羅蜜歐的告白,頓時讓神父摸不著頭緒且有些驚訝。 很快地,便引起特洛伊與希臘兩方戰爭的開始… 西元1770年代,現今美國東岸的印地安民族對一百多年前就從歐洲航海到美洲的白人移民一點都不陌生, 尤其在東南部五大族—奇克索、切羅基、喬克托、克里克及塞米諾爾—眼裡,這些移民原來像是家裡的客人。 印地安民族一向有相互尊重及與鄰友好的傳統, 不論對方是另一支印地安民族或英國人、法國人、西班牙人,友善及分享的原則都一樣。 土地是神的禮物,人只是管理者, 某天,羅密歐的兩個朋友在街上閒晃,巧遇仇家的人—提伯特,他是茱麗葉的表哥,性情暴躁。 為了使各民族和平共存,在必要的情況下,分享土地也成為不得不的選項。 因此,五大族和歐洲移民共同在美洲大陸生活。 他們遷到印地安領域,觀察歐洲移民的社會、經濟、政治、信仰,接觸宣教士辦的學校教育。 族人一邊說族語,維持傳統漁獵生活,一邊學習英語,和歐洲移民交易或通婚。 合則安,不合則戰,彼此的關係總是隨情勢而變化多端。 這是塞闊雅出生的年代。 他的族群切羅基族以密西西比河為界,分為東切羅基族及西切羅基族,由於分隔久遠,即使語言相同,也已發展出各自的領導系統及生活型態。 英國人估計,東切羅基族的人口大約1萬6,000人。 出生及靈感的來源 塞闊雅出生的東切羅基族部落就在現今美國田納西州裡, 他的英文姓名是喬治·蓋斯,切羅基族名是塞闊雅。 父親是切羅基族及歐洲移民的混血,名叫丹尼爾·蓋斯,母親則是純切羅基族人,名叫烏特赫。 塞闊雅的父親很早就離家出走,完全是母親烏特赫撫養他們。 羅密歐離開維洛那城後才沒幾天,茱麗葉就被父親挑選結婚對象,是一位英俊挺拔的富貴紳士—巴里思伯爵。 她用工具及武器和族人交換動物毛皮,再將動物毛皮轉賣給歐洲移民, 由於都是搶手貨,生意還算不錯。 小時候,塞闊雅在族人眼中有點無趣,怪怪的,老是想些有的沒的。 因為一場打獵意外,導致他一隻腳受傷,膝蓋腫脹不消,從此跛腳,走路一拐一拐的,也就無法和其他小朋友一起玩。 於是,當母親在家的時候,他就陪著做生意;當母親外出時,他則幫忙顧家。 他生性害羞,話說得不多,好奇心及冒險的念頭卻是一點也不少。 隔天清晨,所有家族的人都被一具冰冷的屍體給嚇壞了,大家都以為茱麗葉真的死了。最後就把她安葬在家族墓穴裡了。 塞闊雅約二十歲的時候,母親帶著他們往南搬到喬治亞州生活,他在那裡開始學習製作銀器的技術。 不久後,母親過世,塞闊雅靠著他的藝術天分,製作精美的銀盤,珠寶及花瓶,十分受到歐洲移民顧客的喜愛。 客人鼓勵塞闊雅像其他藝術家一樣在自己的銀器作品上簽名,。 塞闊雅很想,可是他不知道怎麼簽? 他從小就和母親說切羅基語,從來沒有上過學,也沒有人教他怎麼寫切羅基語。 雖然他有四分之一歐洲血統,最後也學會在自己的銀器上簽下英文姓名喬治·蓋斯,但是他常想,如果有一天他簽的是塞闊雅,那會有多好?! 他興沖沖地和朋友分享這個念頭,朋友卻澆了他一大盆冷水,叫他不要胡思亂想,打消念頭。 那是不可能的。印地安人哪會寫字呢? 可是,塞闊雅忘不了。 他從小就看著母親和歐洲移民交易,也看著族人的土地漸漸被移民佔去,以前打敗其他印地安民族的部落勇士多驍勇善戰,現在根本敵不過移民者的槍炮火藥。 神父聽說送訊息的人,沒有在預定的時間內將信送到羅密歐手上,又預測茱麗葉甦醒的時間快到了,心想不妙,於是想親自前往墓地要將她救出來。 塞闊雅心想,這些移民肯定有他們過人之處,尤其是那項會使「樹葉」說話的技巧,一張張黃紙就可以傳達訊息及知識。 他想要學起來,也想要族人學起來。 他心想:「這樣一來,我們也可以和這些白人平起平坐了!」 塞闊雅還沒來得及仔細研究,北方就響起戰爭的號角。 為了土地,克里族和英國聯軍對抗切羅基族和美國聯軍,塞闊雅被徵召擔任偵查兵。 在這段日子裡,他不斷看見長官用「一片片樹葉」傳送秘密軍令,也看著同袍捧著「一片片樹葉」讀著念著,就像和它們對話,於是更加確定自己內心的想法。 神父將羅密歐茱麗葉相識的經過,以及已經是一對夫妻的事實,還有替他們安排的一切計畫,在兩家族面前一五一十地坦承… 他巴不得戰爭立刻結束,回家繼續研究實驗。 終於,一年多後,切羅基族和美國聯軍打敗了克里族和英國聯軍,這場戰爭就此結束。 引起懷疑恐慌的研究 戰後,回到喬治亞州的塞闊雅已到了應該成家的年紀, 他和莎莉·沃特斯結婚,養育剛出生的女兒阿優卡。 除了照顧家庭以外,塞闊雅幾乎日日夜夜都和自己的想法及研究為伍。 一開始,他仔細聽族人說話,每聽到一個切羅基語單字,就在樹皮上畫一個符號,很快就累積了上千塊充滿符號的樹皮。 「這樣行不通吧?」他心裡想, 還有那麼多字要畫,腳邊的樹皮卻已經堆到沒有地方可放,不僅不實用,連他自己都記不住。 他得想另一個辦法才行。 然而,部落耆老及族人都被他的投入嚇到,開始出現許多嘲弄、批評及揣測。 大家謠傳他精神異常已經生病,否則就是中了敵族的巫術,在召喚黑色魔法要害整個部落。 當時,歐洲移民人數也越來越多, 剛打勝戰的美國政府要求東切羅基族往西遷到阿肯色州,把東部讓給白人移民居住。 塞闊雅一開始不願意,但以和為貴及土地也可分享的價值觀,讓他和部分族人最後同意了這個要求。 他們利用兩年的時間搬到隔壁的阿拉巴馬州。 不肯搬遷,堅持留在喬治亞州的族人則認為塞闊雅搬家就代表他和歐洲移民一個鼻孔出氣, 搞不好他才是這些白人的走狗,在樹皮上東畫西畫的,就是要欺負自己人。 各種不諒解、攻擊的言論於是紛紛出籠,漫天飛舞。 這些八卦及閒言閒語終於讓妻子莎莉受不了。 她害怕自己的丈夫瘋了,一氣之下便把塞闊雅畫滿符號的樹皮一把把地往大火裡。 看著多年的心血付之一炬,塞闊雅非常失望沮喪,只有小女兒阿優卡陪在身邊。 他默默不語,隔天便騎馬,帶著女兒離家出走,一路沿著阿肯色河北上,準備前往阿肯色州,和西切羅基族一起生活。 原來,塞闊雅腦中已經有了研究成果! 一改之前的做法,塞闊雅以音節為單位拆解每個切羅基語單字,然後替每個音節製造一個符號, 有些符號是從英文借來的,有些則是他自己研發。 最後總共整理出86個切羅基語音節符號。 旅途中,他教阿優卡記這些音節符號。 很快地,阿優卡不僅記下了符號,也能拼出或念出父親給她的切羅基語單字。 他們父女手上的樹皮都已經說出話來了! 這個方法成功了! 塞闊雅滿心歡喜帶著阿優卡一路奔向阿肯色州,希望西切羅基族能接受他的發明。 沒想到,那裡的族人一聽,還是不敢相信他,以為他胡言亂語。 族人把父女倆帶到鎮長喬治·羅瑞面前,鎮長於是指派一些耆老及勇士組成真相調查委員會, 若判定塞闊雅在搞巫術,馬上執行唯一死刑。 為了證明自己的研究,塞闊雅為真相調查委員會做了兩次示範。 第一次,他讓女兒阿優卡留在門外,請委員念幾個切羅基語字,他在樹皮上寫下這些字後,便走出去,換女兒進來。 阿優卡一進來,看著爸爸寫的字,輕輕鬆鬆地就唸出這些單字, 委員們個個面面相覷,覺得很神奇,卻還是不敢下判斷,擔心這是父女之間的把戲。 於是,塞闊雅請委員選定一些年輕人當他的學生,讓他訓練,幾個月後他們再做第二次示範。 這一次,塞闊雅和他的學生們分別站在不同的地方,聽不到彼此說話,也看不到彼此,完全只能靠書信往返,溝通訊息。 往返數回之後,在場的真相調查委員會及族人確認他們溝通的訊息, 從此信任色闊雅的發明是真的,既不是怪力亂神,也不是巫術或黑色魔法,而是族人都可以學習的技能。 塞闊雅的音節符號系統就像火一樣延燒整個切羅基族。 很快的,族人開始學習讀寫;塞闊雅被選為西切羅基族民族議會議員; 議會也頒給他一個成就獎章;。 基督教宣教士撒母耳·沃斯特訂做一台印刷機,準備翻譯出版切羅基語的《聖經》; 第一份切羅基民族報《切羅基鳳凰報》發刊; 族人甚至翻譯歐洲移民的報紙,讓部落取得最新訊息及知識。 許多大家以前認為不可能的事情都在發生。 塞闊雅呢? 他不改寡言的性格,全心投入切羅基語書寫符號旅行教學,也開始轉向思考數學數字、農業技術、政府功能,為族群的未來努力。 眼淚之路及民族內鬥 從歐洲移民的報紙中,他們發現這些移民已經不再是家裡的客人。 他們反客為主,要求塞闊雅及西切羅基族人再遷到西邊的奧克拉荷馬州。 塞闊雅堅守以和為貴的原則,和家人及上百戶切羅基族人一起西遷。 不過,仍有不少族人留在阿肯色州,甚至留在更東邊的田納西州、北卡羅來納州及喬治亞州。 他們心中氣憤,不解為什麼幾年前一起打戰的盟友,竟然不顧他們的貢獻,簽署《印地安人遷移法案》,又逼他們和其他四族搬遷到奧克拉荷馬州。 簽署法案的白人總統西奧多·羅斯福說, 他雖然不認為好印地安人就是死印地安人,但是八九不離十啦,他也不會多問第十位人品如何,因為最粗野的鄉下人也比印地安人文明多了。 儘管切羅基民族報不斷呼籲,東南部五大族還是被軍方強制送上超過1,600公里的西遷之路。 不准多帶家當、衣服、食物或毯子;不管氣候環境多麼嚴峻,更不管衛生及醫療是否完備, 每隔一年,喬克托族、塞米諾爾族、克里克族、奇克索族、切羅基族就分別上路。 在這條路上,奇克索失去5,000到6,000位族人,切羅基族失去4,000條人命。 對倖存的族人來說,這條西遷之路簡直就是種族屠殺,那是一條真實的『眼淚之路』。 好不容抵達路的另一端,東切羅基族和西切羅基族團圓,其中包括最早遷過去的塞闊雅一家人。 然而,眼淚卻沒有停止。 東西兩群反而開始陷入政治惡鬥,爭奪權力及資源。 幾名切羅基族人在這場內鬥中喪生,包括民族報第一位主編以及塞闊雅的兒子。 塞闊雅抱著喪子之痛,呼籲和平,呼籲成立聯合政府,不斷協商,希望講同一種語言的切羅基族人可以團結。 幾個月後,兩方達成協議。塞闊雅以「西切羅基族領袖」的名義簽署聯合政府法案,要求接受新移民,原諒內鬥期間的傷害。 塞闊雅堅持切羅基的傳統價值觀,大自然及土地為所有族群共享,族群和諧才是最大的善。 放棄領域就像施捨食物給窮人,真正的切羅基人會願意為了最大的善而吃虧。 當然,不是所有切羅基族人都接受塞闊雅的價值觀。 畢竟,歐洲移民總是得寸進尺,一步步把族人逼向更小的角落。 未來,在內在外的抗爭對立漸漸浮現。這些也都已經不是年邁的塞闊雅可以控制的了。 最後的冒險 在他晚年的時候,塞闊雅聽說有一群切羅基族人很早就從喬治亞州南遷到墨西哥,也聽說有一個失傳已久的古老語言。 他希望找到這些族人,也希望發現失傳的語言,也許可以研發出適用所有印地安民族的書寫符號。 那將是他生命中最後一段旅程。 當時,塞闊雅年紀已經很大。他和一些年輕人一起出發,途中不小心迷了路。 為了不斷糧,塞闊雅讓年輕夥伴去找路,留給他約十二天的存糧,讓他在一個乾燥的洞穴中等待。 不料,年輕夥伴們一走,來回就是三個禮拜,雖然找到定居在墨西哥的族人,回到洞穴之後卻已經找不到塞闊雅。 幾位年輕人沿著往南的路線搜尋,終於看到老人家用年邁的步伐慢慢的往前走。 原來塞闊雅在斷糧前就離開洞穴,所幸路上都有遇到居民接濟,才能走到現在。 塞闊雅最後抵達墨西哥,找到了族人,但是沒有找到傳說中的古老語言,也沒能說動住在墨西哥的族人隨他回到美國居住。 就在回程的途中,年近八十的老人家就此辭世,他被葬在墨西哥。 塞闊雅創造切羅基族書寫符號,讓族人也可以使「樹葉」開始說話。 族人記錄傳述自己的歷史,學習歐洲移民的知識,同以具有書寫傳統的民族自稱,和移民平起平坐溝通談判。 他活出了印地安切羅基民族的基本價值觀,那就是熱愛和平、分享、關懷及冒險。 切羅基族的「樹葉」說話了,而它傳遞訊息的是和平,不是侵略;是分享,不是佔有;是共存,不是對立;是尊重,而不是歧視。 譯註:在英文裡,樹葉及(書籍的)一頁或一張都叫做leaf,因此「會說話的葉子」指的就是一頁頁有文字的紙張。
hinoba:ang ma’an Sipakita’ ka tatini’, singozawen nak’ino’? paktikot ay? lasiya Sominibih Sa’, tatpo’ kano’ Siktikot! ’isa:a’ ray nak tatpo’an ’i:zo’ hoba:angen ka kapakSekla’. ’aehae’ hahila:, hiza ’aehae’ taew’an pawa:i’ ka ’ima haeba:an ’okik kamatato’alae’ ki lasiya mowa:i’ raerae’o’:. ’isaza hi romi’o: ki kapa’onhaelan nisiya ’ima ’okay pakra:am ka mae’iyaeh ma’ mowa:i’ ila ’oyaeh! hini kinbazae’an ray Siyato’ ka tinotatini’ (Chief Seattle) ray 1854 ka tinal’oemaeh nisiya pina’iyaka:i’, noka ’amilika’ to’ya’ ’am rima’ ray( Sipei )’am pakmowahil ka ’oemaeh, rima’ ’am bae:iw ka ’oemaeh noka ’inti’an hini sa’owaz howaw, “tabin ka samiyan kamapa’a’inowa’ kiyopite’, So’o roma:iy a tomal!” hi toliyae’ malkosiya manabih! ka taew'an noka hotok kin sobae:oeh Sipapsoeh bi:il ila noka (Suqamish) Say ’asang ka tinotatini’ hi Siyato’ nisiya pinayaka:i’ pa’az’azem ila ka mae’iyaeh, 'ayliSe: komita' 'aehae' 'ima kayzaeh tinal'izaeh ka taewtaew'an. manra:an o ngalngalngal Sa', " 'okik ra:ami hiya' Somir'aer rini!?" mayaka:i’ Say ’inti’an ’asang ka mae’iyaeh, ’oemaeh ki saboeh saboeh ’inokay til’aeti ka kinlalazem. Tangmo’ rima’ ray kakiSka:atan ra:an sasbong hi Hake hotok baba:aw kas'oehaez ray kateSnenan, 'ayliSe: Sahoero: minkakamoeh rima' 'am mayaka:i' ki hotok. 'i'ini' 'am mayaka:i' kita'en hotok minkakamoeh pakaS'abo' hi siya pabilis ka kabang. siya 'am rima' matawaw ila, 'okay papayaka:i' hi 'ayliSe:, 'ayliSe: ma' tanipinanabih kaS'abo' ila. ’oka’ ila, hini ’aehae’ ka pinanpanabih, ’okik ’ima Sapang hinapa: ma’ ’okik Sapang ka kina:at, kaysa’an hahila: ririm’aenan, Tangmo’ haysiya ray halapaw ’ima maywawa:ak, konaykonay ray halapaw, ba:in kayni’ min’itol, ma’az’azem ’am nak’ino mayaka:i’ kayzaeh ’okik ’oSa’ ray kakiSka:atan . kaS'abo' ila, komita' 'aehae' 'ima mayha'ha' ka kasi'aelen, 'isa:a' kal'a:iS ma' mari' 'aehae' si'aelen. honha:i' siya sobae:oeh ila naehan, taew'an noka hotok pakmonsoehen ila. 'ayliSe: ma'az'azem ra:am komoSa' So: somi'ael naehan 'am 'ol'olae'an naehan, 'isa:a' siya tikama' Somilam, rima' ray katatimae'an hombel ka 'iniyangangilaehan ka sithaw. ka hotok kayni' Sihebel, 'isa:a' 'ana hotok ma' 'araSen ray taew'an 'i:zo' ila. ’isa:a’ bi:il ila ’akoey ’inokik hingha’ kina:at, ka kina:at ki pinayaka:i’ ’okik hingha’ ka kinita’, ma’ ’am hayza’a ’ima ’okay paylal’oz. siya ’isa:a’ komakaebaeh Sa’ biSbiS ka nepen, nakhara’ kita’en biSbiS a tomal rima’ mayaka:i’ hi ’ata’ Sa’, “’ata’ ’ata’, yako biSbiS ka nepen ’okaS ila nanaw.” Sa’ila ray kakiSka:atan payaka:i’ yako ’am maSangay. “’ata’ tiSkobae:oh Sa’, “sa’owaz biSbiS ka nepen, ’insa’an ta’ila tapahebel ka sinsangan ma’ ’am kayzaeh ila.” 'ayliSe: tiSkobae:oeh ka hotok Sa'," 'okik paylal'oz ila, 'okay si'ael sowiti' 'amkay pak nak 'ar'aringan." somini'ael ila o pak'ol'olae'an a tomal, nak 'aewhaeS mayray horoe' rima' ray pongpongaehan ila. ’oka’ ila ’ana nak’ino’, ma’ ’iwan ma pakita’ naehan ka mae’iyaeh ka hini pinas’el ray hini ’oemaeh ka saeboeh saeboeh, o mobe:ay ’oyaeh ka kin’i’iyaeh ray hini ’oemaeh… manabih sizaeh, hi Tangmo’ ma’az’azm nakhini nepen ka hebelen, rima’ kiSka:at hawyang o, nakhini ’aewhay o. boeloe’ ka hinaz’azem SiS hi ’ata’ Sa’, “’ma’an nepen ’okik biSbiS ila.” ne’ne’ne’ rima’ ila ta:nepen timasa’, ’omam’amoeh komhaema’ rima’ ila ray kakiSka:atan. hotok komita' ka ka'ar'araSen ka toki: Sa', "yako 'am papahowih ila, matawaw 'am ma'ngel ila o!" 'okay kita'i rae:iw ila, 'okik ra:ami ka 'inoSa'an. ray ra:an sasbong hi Hake. siya sa’sa’ih ka hahila: lamlamlam, hayza’ ’aehae’ ’ima ta’owaw yaba’, ni yaba’ ma’ ’itayso:on. 'isahini 'ayliSe: 'ol'olae'an a tomalan, 'ana papa:o' ma' sopaloy 'ini siya, 'ana 'am talsakel ma' 'oka' nanaw, naka SibSiba:i' ray pongpongaehan kowaykowaykowy ma' 'okay 'oytih ray ra:an. ray ’asang tatini’ mayaka:i’ ka korkoring nasiya komoSa’ ’izi’ pa’onhael ki siya, ma’ korkoring paka:i’ ay? kayi’ sale’e: baezae’ ka’nal sale’e: kas’oehaez, minowa’ hahi:il ki siya makakSiyae’, ni Hake kano’ ma’ ra:men ray ’oes’oeso’an ra:am ’i’iyaeh nonak, ra:am nazip, rima' mari’ ray ’oes’oeso’an ka boway, ra:am romakep ka hotok… ,’kin Sarara’ hi siya. boksi’ ’ima kakaykayzaehan ki hiza roSa’ taew’an, ma’ ’iyapinawbabih ka kintato’aelae’ no roSa’ taew’an. ’oka’ a tomal ka pinonrowa’. pinapanae'an baba:aw ki paskayzaeh 'aehae' 'ima sobae:oeh ka mokma: “niSo’ ray hima’ tiniway minasay ngiyaw kapowa’en” ni Tangmo’ pinayaka:i'. “rohaenan wa’ila ki:im ’iyakin, ya:o tapayaka:i’ ’iSo’on ka hini howaw” ni Hake tiniSkobae:oh. telo'i: siya 'ana wa'isan miyalawa' ka 'asang, homobaz ka Sila' binsong, lasiya nonak ma' haba:en tipangihin. roSa’ mae’iyaeh sizaeh maehrahrang, ’iSka’inoSa’an ka ra:an rima’ ila. hini papanae' kin honaehnge: Sila' 'okay hobaz nanaw, 'oka' ila ka wa'is nom papanae'. 'isahini, 'aehae' kamapatinekla' mayaka:i' ka binsong komSa':"'ita' 'oy pata'aes naehan ki telo'i: papanae', 'izi' longanga', 'az'azem naehan 'am nak'ino' homobaz 'isa: 'am kayzaeh. 'isa: 'awtexiyuS mayaka:i' 'aehae' hin'az'azem, komSa' paskayzaeh ila 'aehae' ka 'ima sobae:oeh ka mokma:! minSa'la', hini ray mokma: tiyal 'oy kayzaeh pama' saeboeh ka binsong sisia'an kin sobae:oeh. sa’oewaz siya’ ’angiS ’omangang o tomoroe’ hilasiya Sa’ “So: moyo haysiya ma’onhael ki romi’o:, ma’an moyo kaSebeten ’oyaeh!” ma’oe’oe’ ila lasiya ray kapayziza’an. minayroSa', torong ka 'aroma' papama' ka palono' lobih ray tenitotaw, 'ayna:a' nom lobih papanae', So: 'am rae:iw 'inSa'la' baso' saeboeh ka hinataS, pasbol paksobae:oeh, latero'i: 'am pakoSa' ma siyobaz rae:iw ila, lasiya So: 'inokik'a'a:ih 'isa: ma' 'am kas'oehaez ila. minayto:o', 'am tomrong 'aehae' 'ima 'ikakarae:iw ma'iyaeh, 'am manabih hi telo'i: ma'iyaeh komSa' siya ka Sila' ma'iyaeh, 'am mowa:i' takoSa:il rini, 'am tal'awan tombok ka nom patabil, siya Siwa'en ila noka telo'i: ma'iyaeh o 'alibihin ray 'asang nasiya, 'isa: 'am roma:i: ka telo'i: ma'iyaeh pa'alibih ka mokma: ray 'asang 'izo', 'isahini, 'isa: niya'om ka tobokan ila ka telo'i:." sizaeh ma'iyaka:i', ni 'awteSiyoS ka pinki:bak, makSa' noka saeboeh Siyahae:en, siya pakSahae' ka ka:i' komSa' , 'al'alay ila paskayzaeh ka mokma:. 'ima haba:en mon'alay ray 'os'oso'an kominkaehoy kapaskayzaehan, hila:an haewan mata:waw, 'okay honasamez saeboeh, 'okik piza haehila: sizaeh pinata:waw, komita' ray hanowan ka sale'e: o roSa' masa', ki nak hinaba:i' ka romiS noka hanowan, o ka basang 'ima mowahil ki nak sa'owazan ka tatakay ki kaka', minsoe'hae'an naka 'ima sa'owaz ka hanowan, saeboeh komita' ma' Somiyahaeh saeboeh. toliyae’ nonak ra:am komoSa’ siya ’ima hira:iy ila ki romi’o:, siya kayni’ ni yaba’ ka pinawhi:il, ’isa:a’ ’ana nak’ino’ siya ma’ ’okay Siwa’. ’oka’ ila yaba’ ni siya ma’ ’okik bazae’ paspeng nanaw ka hina’azem nonak ’am matawaw. hi boksi’ ma’ tomrong ka mae’iyaeh rima’ kobae:aeh hi romi’o:. potngor ’ay kakololan, sa’owaz ’aewhay ila, boksi’ Sahoero: hi romi’o: ki palise’ roSa’ ’ima ’iya’zaw ila ka basang. ’isa:a’ tahoki’ ’omangang roSa’ Sinrahoe’ taew’an Sa’, korkoring nimon ’ina pama’ ila ka howaw nimon, moyo ’izi’ ila Sa’a’i:i’, ’izi’ ila tato’aelae’!
我把畫拿給大人看,問他們會不會感到害怕。結果每個人都反問我,帽子有什麼好怕的呢?於是我只好把它的內部畫出來: 有一天,其中一個家族舉辦了一場盛大的舞會,只要不是仇家的人,都熱烈歡迎,但是羅密歐和他的朋友卻僥倖闖入參加這場舞會, 這篇故事是取自西雅圖酋長(Chief Seattle)於1854年前的演說, 由於美國政府欲向西北領土拓展,向居住在當地的印第安部落購買土地的事實, 「好個愛神邱比特,你也太過諂媚了吧!」茱麗葉說。 撐破兔子的房子 而後來蘇瓜米什族(Suqamish)的部落酋長西雅圖(Seattle)留給了世人發人省思的偉大演說, 愛麗絲看見一個非常漂亮的小房子。邊走邊說著:「不知道誰會住在這裡呢!?」 訴說著印第安部落人、土地與萬物密不可分的關係。 第一段:湯姆上學途中遇見哈克 兔子剛好走出大門,愛麗絲便湊了上去要跟兔子說話,但還來不及張開口,兔子就急著叫愛麗絲進門幫他拿公事包,因為急著要去上班,根本不給愛麗絲說話的餘地,於是她還是乖乖地聽兔子的話,進了屋裡。 然而,這是一個口述記錄,並非一篇正式宣言或文章, 這一天早晨,湯姆還躺在床上,滾來滾去,懶洋洋地根本不想起床,想著該用什麼理由可以不用去上學。 進了屋裡,看見一個盒子裝滿了餅乾,便順手拿起一片餅乾來吃,她又瞬間變大了,把兔子的房子都撐破了。後來她想起來要吃點東西就可以把自己縮小,於是她將手伸出去,朝著菜園拔起兔子種的紅蘿蔔,兔子奮力阻止,結果連同兔子都被拉進屋子裡去了。 因此後來編譯的版本有很多種,由於編譯與描述的角度不同,或多或少與史實有些差距或有謬誤之處。 於是假裝牙痛,一副痛得受不了地跑去跟姨媽說:「姨媽姨媽,我牙痛得受不了了,幫我去跟學校請假。」姨媽很乾脆地回答說:「原來是牙痛阿,待會來去給醫生拔掉就好了。」 愛麗絲跟兔子說:「對不起,我一定要吃點東西,才能變回來。」吃下去後,結果縮得太小了,只能從老鼠洞口一樣小的門縫鑽出來到花叢。 但無論如何,藉此來引起世人重新看待這片滋養萬物,並給予豐富生命的土地… 說畢,湯姆心想牙齒要被拔掉,而且還是得去上學,太划不來了。馬上打消念頭的跟姨媽說:「牙齒不痛了。」便無精打采地去盥洗,匆促地吃完早餐後,就出門了。 兔子看著懷錶又急著說:「我快遲到了,上班來不急啦!」一溜煙地就跑不知去向了。 半路上正巧遇到迎面而來的哈克。他是一個每天遊手好閒的孩子,有個愛酗酒的老爸,老爸也都不管他, 這時因為愛麗絲變得太小了,連隻蝴蝶都還要比她大,根本追不上去,像是隻小蟲在花叢中鑽來鑽去,找不著出路。 鎮上的每個父母都告誡自己的孩子不要靠近他,但孩子都左耳聽右耳出,反而很喜歡跟他一起玩,因為哈克非常懂得野外求生技能,會釣魚、採野果、捕捉野兔…,非常佩服他。 神父跟這兩大家族都非常好,也想消弭仇恨常常居中協調,但仍究無濟於事。 戰爭初期與建造一匹巨大木馬 「你手上拎著死貓幹嘛?」:湯姆說。「今晚你來找我,我再告訴你這個秘密。」哈克回答說。 特洛伊戰士雖然英勇死守城牆,將希臘軍隊擊退,但也遭受重大死傷。 兩人簡單交談完畢後,就各自往反方向走了。 希臘久久仍無法戰勝這場戰爭,戰力士氣頹廢。 就在此時,一位預言家告訴戰士們:「我們必須暫停對特洛伊的莽撞攻擊,不能硬拚作戰,必須另想計謀以智取勝才行。 於是奧德修斯將領提出一個妙計—建造一匹巨大木馬吧!第一,要做到這匹木馬的腹中能裝載所有戰士的容量。 果然他直言不諱,劈頭就指著他們說:「如果你們再跟羅密歐友好,我就連你們一起打。」於是雙方就在大街上大吵了起來。 第二,另分派一批人乘船撤回到特尼多島去,伺機回航作戰,臨走前要先燒毀戰備及所有帳棚,升起的濃煙讓特洛伊戰士們以為是戰敗撤離,讓他們不懷戒心而蜂擁出城。 第三,要派一位冒充逃難的人,要他告訴特洛伊人他是希臘人為求歸途平安,預備殺掉獻祭眾神的祭品, 他將博得特洛伊人的同情而帶回城裡去,同時必須設法引誘特洛伊人將木馬拖進城裡,此時,就是我們大肆殺戮,毀滅特洛伊的時機了。」 說畢,奧德修斯的計謀很快就獲得全體戰士們的贊同,他便命令戰士們開始建造木馬。 龐大的隊伍開始上山砍伐樹木下山進行拼裝,日夜趕工,到處一片忙碌景象,很快的在短短幾天內已經完成了建造, 從馬的豎立的耳朵,炯炯有神的兩眼,以及有如能夠飄逸的馬鬃,還有馬腹部的寬敞空間與逼真的馬腳馬蹄等,整匹馬簡直巧奪天工,眾戰士們驚嘆不已。 茱麗葉心裡知道她已是羅密歐的妻子了,不可能答應父親的安排,於是用盡各種理由推辭,但父親根本不理會,盡照著自己的決定去做。 神父就照著原定計畫派人去通知羅密歐 到了墓地,果真不妙,神父眼前看到的是羅密歐巴里思兩具冰冷的屍體, 於是國王責備兩個家族,你們的兒女已替你們承擔了這一切,放下不理性的仇恨吧!
tatini’ ’omangang ’iyakin Sa’, ’izi’ hoba:ang ka ’inoka’ ka howaw, pakakreng tatoroe’ ka malno’amilika’, tatoroe’ ka kaSepe:an ki Sekla’ ka ’oemaeh, ’ima kayzaeh ka howaw. ’isa:a’ tabin tatngor ’okay hakamahoba:ang, rima’ tatoroe’ kamase:ez ka kamahomayap. mam raerae’oe:, mowa:i’ ’aehae’ kabina:o’ Sahoero:on nisiya, honha:i’! ’okik ra:ami koza’ kin honaehnge: romi’o: nak ’okay ’a’a:ih ka mae’iyaeh! ’oka’ ila hiza kabina:o’ toliyae’ hi korkoring noka hiza ’aehae’ taew’an kamatato’alae’ ki romi’o: ’aehae’ taew’an. “mari’ ka hinawak ni samiyan kamapa’a’inowa’ kiyopite’, ’oka’ siya ’am maybih o ya:o ma’ ’omahowiS a tomal” hi romi’o: Sa’. pinatahoeki’ noka hwaSenton, ma’iyaeh niSo’ haeba:en, nak Sinapel ka hinbetel ray ’ima mowahil ka rape:, o ma’an ka ma’iyaeh nak ray pinba:yoSan pinanababe:eS ka kaehoy. ’isa:a’, So’o komSa’ ’am bae:iwa ka ’oemaeh niya’om, o komSa’ ’am pakhayza’ ka kak’i’iyaeh ’ima kayzaeh ’iniya’om, ray pongpongaehan 'ana 'inowan ma' 'okik hingha' hini bazae’en nak hara kayzaeh ka pinsasapih, ’oka’ ila noka Say kanman mae’iyaeh kinita’, hini ray rape: ’ana kano’ ma’ kinSobaeh saboeh. ray pongpongaehan 'ayliSe: komita' 'aehae' 'aehae' mam ra:yap ka papa:o' nak hininroSa' ka kasi'aelen pang. ’isa:a’ niSo’ ka kinoSa’, kita’en ila niya’om sa’owaz matemezeng a tomalan. hi boksi’ ma’az’azem-- “So: komita’ hi romi’o: ki toliyae’ ’a’inowa’ ila, ra:amen kayzaeh nom babih no hini roSa’ taew’an ’ima makakpae:ae’.” ’isa:a’ siya manabih ’ini romi’o: Sa’ “’a:ay ya:o tabalong ’inimon ’am makaksi’ael.” bi:il ila bazae' ka 'ima ra:am mayaka:i' ponpongaeh, mari' ka kaktortoroe'an ka pongaeh "maekoy"(玫瑰); pohi: 'osazo: naka kapa:ngas "Sozing"(豎琴); pongaeh linglong naka 'ima sopaloy ki 'ima 'ol'olae'an ka kabonbon, ma' hayza' 'aehae' 'aehae' ra:an ka pongaeh naka kapa:ngas kamama:tol. lasiya mam ma:tol, nak 'ima kayzaeh ka kamama:ma:tol ka pakSiya:i'. minay roSa' : ray koko:ol babaw ka kinkinololan 'ayliSe: ma' tanipina:tol ma:tol ila, Siyae' a tomal, mangowip ila 'am rima' Somowaw ka hiza hotok. rohaenan ’ita’ roSa’ tasasbong tapa’onhael ta’oSa’ ray ’asang hikor hato koko:ol babaw ray kinkinololan, kowa manra:an o kowa ’a’iyalatar... “niSo’ ngiyaw minasay ’ampowa’ haysiya tinitiway noka hima' !” Tangmo’ mayaka:i’. 'okik honaehnge:, 'ayliSe: ray Sinokae'kae'niwan sasbong ki SibSiba:i' 'ima milsobol, siya ra:am noka takarang paba:ang ka 'inokik hingha' ka 'iniltohoeyan. 'ayliSe: homSoS a tomal 'okay paka:i', 'oka' o toehoey rima' kansiya ray basang, siya kayni' a tomal somazek 'iyakina rae:iw. “yaba’ ma’an mayaka:i’ ’iyakin, ray kinkinololan hayza’ ka haebon, So: kita’en haebon kas’oehaez ila , niSo’ ngiyaw minasay ’osa:ani’ ray haebon hikor, ’isa:a’ balong ila nom komowa’ ka ka:i’, mowa:i’, kita’en ray basang ’ima ponlaleket mae’iyaeh, ’ima ponlaleket ma’ ’am hawka’ ila.” ni Hake. tiniSkobae:oeh. 'oka' o SibSiba:i' Sa', " ya:o hayza' ka 'ima Sapang Sil'i: ka howaw 'am maehrahrang ki So'o!" 'isahini 'ayliSe: noka 'iyakina ra:am o maySoSowaw ma' kalibih ila. “niSo’ ray basang ’akoey ka ’ima ponlaleket, ’insa’an ya:o tatalam ’alro:ol niSo’ pinayaka:i’” Tangmo’ komitkita’ ni Hake ka basang ’am manabih. 'isa:a' SibSiba:i' pa'intoehoey ka 'aehae' papa:o' SiS hi 'ayliSe: Sa', " kabih pak'ibabaw 'iSo'on, kabih pak'ir'ira:i'an 'iSo'on." sizaeh ka pinayaka:i' homayap rae:iw ila, ma' 'ayliSe: 'okik ra:ami nisiya kano' ka pinanabih? kita’en hi romi’o: mowa:i’ ila o ’angangen ni tipote’, hi romi’o: narmeS ’okay ’a’angang ki tipote’, siya ma’az’azem ’ini toliyae’ kayni’ pahaha:ih naehan no roSa’ taew’an. roSa’ mae’iyaeh potngor ila ray kinkinololan, hoSa:il ray kinolol langi: ray kaehoy pingi’, hihimi’an minayna:a’. ’aehae’ ’aehae’ Sinepe:an Saehpi:ih ila, honha:i’ nakhara’ baezae’ ka hinngas, soka’ sa’owaz haebon mowa:i’ ila? roSa’ mae’iyaeh noka kintikot tal’es’es ’am ’a’awpo’ ’okik kas’oehaez ka ngabas. 'isahini 'ayliSe: tomiklih kabih ki kabih 'aehae' ka kae'niw, mari' ray kayi' ka kae'niw koma:as sowiti', basang makSa' sobae:oeh 'ini 'ar'aringan kiraeh koza' kin sopaloy. honha:i' 'inay kaehkaehoyan rima' ray kawaS kita'en, 'ana nonak ma' homSoS ila. siya minkakamoeh koma:as ray ka'nal ka kae'niw sowiti', honha:i' o naka SibSiba:i' kin 'ol'olae'an ila, hinkawton ray rape:. hinngas baezae’en ’al’alihan ila, ’in ray kamra:waS lasiya Sahoero: to:o’ mae’iyae… Robson sinsangan ’ima likapahiyo’, Intian Joe ki ’aehae’ naehan mae’iyaeh patna’aehae’ binilis ka kakowih Sa:liyaw, 'ayliSe: ma'az'azem ila, " So: romiyae' ray kayi' sowiti', ra:amen 'am kayzaeh lobih ray 'ar'aringan nak hi nonak ila." lasiya roSa’ haysiya ’ima ma’az’azem hiza’ to:o’ mae’iyaeh ’apowa’ a tomal? honha:i’ kita’en roSa’ mae’iyaeh noka Sa:liyaw komowih ila ka kinolol. sa'owaz, bi:il ila siya lobih ray 'ar'aringan ka sin'elan ila. “’ampowa’! lasiya’ ’am marma’ ka kinolol” Tangmo’ ki Hake tiSkobalbalay man maehrahrang”. ma’az’azem niya ’omam’amoeh lobih ray ’asang mayaka:i’ ka tatini’ nasiya kinSaehoro:an howaw, ma’ tikot ra:men nasiya to:o’ mae’iyaeh, ’okik ra:ami’ ka tak’ino’on o, lasiya ma’ ngangorayan miyataltalikiyan risa:a’, tikot kakoway ma’ tikot maehrahrang, mayna:a’ komita’ naehan So: kayzaeh kakrae:iwan ma’ ’am ’omam’aemoeh rae:iw. ’okik honaenge: 'okik ra:mi papi kano o baezae’en lasiya to:o’ ’a’angang ila, kita’en hi Intian Joe mari’ ka malat homazab hi Robson sinsangan ka ka:ra’. 'am 'omal'alay ila pon'a'a:ih Tangmo’ ki Hake komita’, homSoS lokiSkiS ’am rae:iw lobih ray ’asang, noka kintikot nanaw mangowip ila So: Saehoro:on nasiya katak’ino’on o. "mokma: sizaeh ila pinaskayzaeh, saeboeh tani pinki:bak 'a'apol kapata:wawen, 'aroma' ray tiyal 'izo', 'aroma' papama' ray palono' lobih ray tenito:, ’okik honha:i’, lasiya roSa’ mowa:i’ ila kala: Paeki’ ray taew’an… “moyo’ roSa’ ’ampowa’ hahi:il ka rarang, ngaehngaehngaeh?” ni Paeki’ pinayaka:i’. “ya:o ’am komi:im hi yaba’ niSo’, ya:o ’am manabih hi Chaichal Sapang a tomal kamasempeng ’aehae’ ’ima paktikot ka howaw...” hi Tangmo’ haysiya ’ima ngaehngaehngaeh ’am manmanabih . 'aehae' nahan 'oy hayza 'aehae' ma'iyaeh ma: 'ima 'ikakarae:iw ma'iyaeh. 'isahini hiya' Somiwa' mata:waw ka hini, wa:i' ilahini." 'awteSiyoS ma'iyaka:i'. bi:il ila, hi Intian Joe tihoro:on ray kalhib ’izo’ ’ima hoSa:il, noka ’ima haeba:an mae’iyaeh hoehoehen Si 'al'ohaez , rakepen ila. saeboeh haysiya 'ima ma'az'azem, hayza' 'aehae' Sin Sinongen miriri:i' komSa': " 'am papi komSa' 'am tombok hi telo'i:, 'ana yako pawka' ka raro:o' yako ma' 'okik tikot, yako taSa'ila." sizaeh ma'iyaka:i', saeboeh ka bisong 'ikaSomiyahaeh, komita' siya kin 'iya:pae'zo'en, ma' pakilwa'is ila ka saeboeh. mowa:i’ ’aehae’ hahila:, Chaichal kamasempeng pawa:i’ hi Tangmo’ Sapang ’ima Saehoro: Si’e:eS ka mae’iyaeh, Tangmo’ ’isa:a’ mayaka:i’ ila ray ’ima haewan kinSaehoro:an ka howaw Sipakra:am ka saeboeh, ma’ sa’owaz hi Intian Joe tombok ka mae’iyaeh. 'isa:, 'ima haeban binsong tali'awan ila, rima' kaS'abo' ray tiyal noka mokma:, 'awteSyoS maybi:il kaS'abo', ka hahangaw tali'abo'en 'oyaeh. sizaeh! haeba:an mae’iyaeh romokol hi Tangmo’ hayza’ ka ’ima kayzaeh o ’ima wa’isan wa’is. 'isahini, saeboeh ray tiyal noka mokma: 'izo' 'ika hihimi'an saeboeh, 'okay Sahoro: ray latar ma' paktiktikotan ka saeboeh. ’in ray hini ’aehae’ hahila:, ray ’asang mae’iyaeh Sekla’ ila hi Tangmo’ koSa’en ’ima wa’isan ka pae’zo’ mae’iyaeh, noka ’ima haeba:an rokolon . ’ata’ nisiya ma’ kinSiyae’ a tomal. 'aroma' ma'iyaeh tama'alay baso' ila ka taew'an, karangi'an ki hinataS, 'isa: 'omam'amoeh kaSna'itol ray palono' 'am lobih ila ray tenito:, 'am mayna:a' ka pinaSowatoroe'. toliyae’ ’omhowiS a tomal rima’ kala boksi’ lawlonse’ homangih Sa’-- “yako kayni’ hinra:iy tilhaehael ’iniman.” ’ima ’aewhay ka howaw kama minSa’la’ nanaw ’ini ’ima kayzaeh, tinrong ni boksi’ ’i’ini’i potngor, hi romi’o: bazae’ komoSa’ toliyae’ ’oka’ ila, minkakamoeh siya papama’ ka hanowan lobih ila ray belona’. hi boksi’ haysiya mam hemSeS, toliyae’ hekla’ ila, siya komita’ hi boksi’ ’okay Sahoero: hi romi’o:, siya Sa’-- “ romi’o: hayno’?” Sahpi:ih ila hini ’ima kin’omahowiS howaw, ’isa:a’ roSa’ taew’an ’inkakhayza’an ka howaw ’ima makakpae:ae’ ma’ babihin ’oka’ ila.
大人叫我不要畫這些沒用的圖,好好學習英文、數學、地理這些有用的科目。所以我後來沒有成為畫家,而是去學開飛機,成為飛行員。 就在進行之際,一位美麗女孩的身影畫過他的視線,瞬間被她給吸引住了,久久不能回神。而那女孩卻是仇家的人—茱麗葉 「請你接受愛神邱比特的安排,不然他會懊悔,我也會非常失望的。」羅密歐說。 華盛頓的領袖,你的人民眾多,就像是覆蓋著廣闊草原的草地,而我的族人就像是暴風肆虐後平原上散落的樹木。 所以,當你說想要買走我們的土地,並且承諾讓我們可以擁有舒適的生活, 花叢間的千變萬化 這聽起來似乎顯得公正又慷慨的交換,但對我的人民來說,大地的每一部份都是珍貴的、神聖的。 在花叢間,愛麗絲看見一隻隻蝴蝶飛舞追逐著,像極了被切開來的吐司麵包。 所以你的提議,對我們來說真的不容易。 神父心想:「如果藉著羅密歐茱麗葉這對相愛的戀情,也許這會是化解仇恨的最好契機了。」於是就對羅密歐說:「我答應你,我會替你們主持婚禮。」 後來又聽見會說話的各種花朵,拿起指揮棒的玫瑰花、百合花蕊變成的豎琴,鈴鐺花是小鼓跟大鼓,還有一排排喇叭花朵合唱團。它們整齊的合唱著歌,像是一場音樂盛會。 第二段:一座小山上的墳場 愛麗絲也跟著合唱了起來,好不快樂,壓根忘了要去追逐那隻兔子。 今晚兩人相約一起前往鎮上後方一座小山上的墳場,邊走邊聊…「你怎麼還拎著這隻死貓啊!」:湯姆說。 不久愛麗絲在香菇園遇見了一隻叼著菸斗的毛毛蟲,這隻抽著菸的毛毛蟲,可以將菸吹吐出各種圖案,讓愛麗絲非常驚奇,可是煙霧一直往她的身上吐去,讓她非常受不了的想逃離。 「我爸跟我說,墳場容易出現魔鬼,當魔鬼出現後,你就把死貓丟到魔鬼的身後,然後開始唸出咒語,接下來,如果身上有長疙瘩的人,疙瘩自然就會消失。」哈克回答說。 但毛毛蟲說:「我有重要的事情對你說啊!」,此時愛麗絲的好奇心又被驅動了起來,只好乖乖地走了回來。 「你身上長蠻多疙瘩的,待會我就來驗證一下你說的話。」:湯姆看了看哈克的身體說。 這時毛毛蟲就在自己吐出來的煙霧中化成了一隻蝴蝶,對著愛麗絲說:「一邊可以使妳變高,另外一邊可以使妳變矮。」說畢後就飛走了。但愛麗絲根本來不及意會他所說的話。 正巧經過的羅密歐,也被捲了進來,且儘管提伯特將所有的怨恨轉向他,他也耐住性子避免衝突,他想為了茱麗葉,最好不要再製造兩家族的紛爭了。 兩人走到了墳墓,接著就躲在墳墓旁的大樹下,靜靜地等著時刻來臨。時間一分一秒的過去,忽然間好像聽到什麼聲音,難道魔鬼真的來了嗎?兩人緊緊抱在一起不敢出聲。 這時愛麗絲將左右兩邊的香菇各採取了一塊後,選擇了左手上的一塊香菇咬了一口,身體又變的比原本的自己大上好幾倍,瞬間從樹林裡竄出天空中,連自己都嚇呆了,很快的她把右手邊的另一塊也咬了一口,瞬間又變回像昆蟲一樣小,縮回到地面上。 當聲音越來越接近,他們遠遠地看見三個人… 羅勃遜醫生提著煤油燈,印地安喬和另一個人手持鏟子, 愛麗絲心裡想:「如果把左手邊那一塊輕輕地舔一下,應該就可以剛剛好變回原本的自己了。」 正當他們兩個人猜想那三人到底要幹什麼時,馬上便看見兩個人手持鏟子開始挖墳墓。 果然,終於變回原來的模樣了。 「天啊!他們在盜墓。」湯姆和哈克驚訝地小聲說。 原本想趕快跑下山告訴鎮上的大人們他門所看見的一切,但又害怕會被他們三個人發現後,會遭到不測,於是只能呆呆地蹲在原地,不敢移動也不敢出聲,看狀況再伺機逃跑。 不久,不知為何地聽見他們三個人起了爭吵,只見印第安喬拾起一把刀狠狠地刺向羅勃遜醫生的胸膛。 計謀開始 湯姆和哈克見到這一幕,嚇得急忙直往山下衝,早已忘記害怕被發現會遭受怎麼樣的後果。 「木馬建造已完成了,大家按照計畫分頭進行,一部分進入馬腹,一部分就乘船回到特尼多島去, 很快地,兩人跑到了姵琪的家… 「你們兩個怎麼流了滿身大汗,氣喘吁吁的?」姵琪說。「我要找你爸爸,我要告訴柴契爾大法官一件可怕的事情…」湯姆還在上氣不接下氣地說。 而另外就要有一位自願冒充逃難的人。那麼現在有誰願意來承擔,請到前面來。」奧德修斯將領說。 後來,印地安喬被發現躲藏在深山的一處岩洞裡,被眾人合力將他拖出岩洞,逮捕歸案。 眾戰士們都在猶豫的同時,一位叫西農的戰士站了出來說:「為了能攻陷特洛伊,即使犧牲性命我都不怕,我願意來承擔。」 說畢,眾戰士們便大聲歡呼,對於他的勇氣,鼓舞了大家的士氣。 隔天法院開庭,柴契爾大法官傳喚湯姆作目擊證人,湯姆就把當晚的殺人經過再一次地仔仔細細說給大家聽,證明兇手就是印第安喬。 接著,眾戰士們全副武裝,依續進入馬腹中,最後是奧德修斯將領進入,並將梯子收回馬腹中。 說畢,大家都感到非常驚訝湯姆的正義與勇氣。 此時,大夥只能安靜地在擁擠的腹中不能出聲,看不見外面的心情也令人感到不安。 這天之後,湯姆立刻成為家喻戶曉的英雄,受到大家的愛戴。姨媽更是以他為榮。 另一批人便開始焚燒建築、雜物及帳棚後,隨即登上船隻準備退回特尼多島去,等待約定好的進攻信號。 茱麗葉傷心的跑去找神父哭訴:「神父,我不能嫁給他,求你幫幫我啊!」 但壞消息比好消息傳得快,神父派的人還沒到達,羅蜜歐就已聽說茱麗葉的死訊了,並且立刻備馬要趕快回維洛那城。 神父還來不及從驚訝中清醒,茱麗葉就從昏睡中甦醒了,她看見神父卻沒看見羅密歐,「羅密歐呢?…」她說。 經歷這場毀滅性的仇恨之後,兩家也因此終於都放下歷經世代的仇恨,握手言和了。
’ima Sahpi:ih SayboSi: tinal’oemaeh, ya:o ’ima homayap ’ay Sahala: ’ima mowahil ka bonbonazan. kamahayap kikay ’aewhay ila, ya:o nonak paskayzaeh somapih ka ’ima ’aewhay. ya:o nonak matawaw ’oka’ ka mae’iyaeh tatilhaehael. hae:wan Somir’al ray bonbonazan, ’okik ra:ami Selra: ila, bazae’en hayza’ ka mae’iyaeh ’omitol ’iyakin. kita’en ’aehae’ korkoring SiS ’iyakin komoSa’, “hoba:ang so’hae’ ka Siri’ ’iniman.” lasiya roSa’ ’okay ’az’azem roSa’ taew’an ’ima tato’alae’ ’a’inowa’ ila! “kaS’abo’ ila!” hi toliyae’ ’oe’oe:on ni ’oya’ rima’ ila! hi romi’o: minkaekaemoeh manabih Sa’ “yako romi’o:, ’ihoero: ka raro:o’ ma’an.” kakhayza’an ’ina hayza’ ka hahila:, ma’an ma’iyaeh kinhaba:en ma’ nakSinapel ray hini ’oemaeh, nak hinaba:i’ ka lalowa: manehmek ka kolaehba’ bine:eS ray bonbonazan hingha’. ’isa:a’ hini roSa’ ka ’al’alak makaksi’ael ila ray kinita’ ni boksi’. ’oka’ ila hiza hahila: Saehpi:ih ila, ’isahini nak hara mangowip ila ray ’asang ka pinak’i’iyaeh. ’isahini, yako ’amkay ’omahoiS ila ’iniSo’ ka Sinina’, niSo’ samiyan sa’sa’ih ka hahila: ’am pakwa’isan ka ’inSo’a ma’iyaeh, ’okik honaehnge: ’am may’amet ila saeboeh ka ’oemaeh, o ma’an ka ma’iyaeh, ma’an ka korkoring lasiya ’ina Sahoero: ila ray ’asang pinapaenae’ ka kinsiyobaz, papanae’ ’inoka’ ka masa’, ’inmita’a ’ana kano’ kapakhawka’en saboeh, ’oka’ ka kinkayzaeh. So: yami tani niSo’ ka pinanra:an, ’isa:a’ yami ’am hayza’ ka kinalahaeng. ’oka’ ila, kin narmeS ni romi’o: kita’en noka kapa’onhaelan nakhara ’inoka’ ka pae’zo’! lo'aw'aw ray kaehkaehoyan 'isa:a' siya 'okik ra:ami 'am 'ila'ino ila... ray panga' 'akoey ka tinoroe'an, hiza pak'in'alewez hi 'ayliSe:, 'okik ra:ami 'am maray 'ino' kayzaeh? konaeh sasbong, ray kati'aelae' komita' 'aehae' 'ima sobae:oeh ka ngiyaw, 'ayliSe: somingozaw hi siya Sa' 'am may'ino' kayzaeh? bi:il ila ka 'ima sobae:oeh ngiyaw tomoroe' ka 'am rima' ray 'ima potiyan hito' ka ra:an, sizaeh ka pinayaka:i' hawka' ila. 'ayliSe: sa'owaz rima' kan 'ima potiyan hito', ray hito' 'ana ni hiya' pinayaka:i' ma' 'awmomza' a tomal, 'ayliSe: 'ana nak'ino' komilwa'is ma' 'aewhay ka pinanabih. 'isahini hotok maray riza Sahoero:en ni 'ayliSe: , 'isa:a' Somowaw ka hotok, 'ana nak'ino' ma' 'okay talsakel. manra:an manra:an o rima' ray 'aroma' kaehkaehoyan, risaza ka kaSnay'oes'oeso'an sin'elan 'okik hingha' a tomal, hayza' ka tatangoe' noka bibi: sin'elan naka kapa:ngas, ma' hayza' ka takem naka kabonbon .... 'isahini siya Sahoero: ka 'aehae' papayziza'an, nakhara kayzaeh nom lobih, ray kamra:waS 'aehae' 'ima hayza' nak sasapeoh ka ngabas, maybalbalay 'ima hon'al'alih, nisya sapeohen hini 'aehae' ra:an hawka' ila. komita' nakhini 'ayliSe: 'okik ra:ami 'am nak'ino' ila? 'ana 'inowan ma' 'am ray kaehkaehoyan ila? 'okay kita' ka ra:an nom lobih, 'isa:a' siya 'omahowiS a tomal homangih ila riza. minay to:o' : kaSkaS’ilawan ra:an o ’akoy ka kinmari’an 'ima manga'nga' hi telo'i: ki 'ima komakabaeh hi Sinong hayza’ ’aehae’ hahila:, Tangmo’ ki Hake ray ra:an sasbong ila nahan, lasiya roSa’ hingha’ rima’ ila naehan ray bangbangolan makakSiyae’. “’am rima’ ay Sa’la’ ni Intian Joe kinhoSa:ilan ka kaihib komita’, ra:men ’am hayza’ ka ’ima ’okik ra:ami ka kakrangi’an o.” roSa’ mae’iyaeh ’aehae’ ka ngabas ’am mayaka:i’. bi:il ila ni boksi’ lawlonse’ be:ayen ka ’iyo’ komoSa’ “lobih bazae’ ka pinayaka:i’ ni yaba’ niSo’, So: ’ihael ’am hinra:iy ila hini ’iyo’ rae’oe:ani, honaha:i’ So’o ’am ’okik ’a’a:ih ila, Sahpi:ih So: roSa’ hahila: So’o ’am hekla’, ’i’ini’ hekla’ romi’o: ’am mowa:i’ ila mari’ ’iSo’on, ’isa:a’ moyo ’am’amoeh rae:iw. sa'owaz, Say telo'i: ma'iyaeh kiSrawaS Sahoero: ka haepy ki kasbol, saboeh Sakilatar ila, Sahoero: ka xila' binsong minkakoraeh ila ray wasal rae:iw ila, ’isa:a’, lasiya roSa’ tani’ ka ’oSa’an ray kalhib rima’ ila. 'isa: lasiya pata'aes ila ka hin'az'azem, homaewaeh ila ray 'asang ka kateSnenan, kas'oehaez ila saeboh ri'saza, lasiya Sahoero: 'aehae' 'ima sopaloy o 'ima 'ibabaw ka mokma: ray kati'ae'la'an. kalhib hoeroe’ hi’owaS ’okik mowahil, hinghingha’an mae’iyaeh kin’ibabaw nanaw, lasiya maybalbalay ’am ’omotih homakama’. rima ray kam’izo’ hi’owaS a tomal, honha:i’ nanaw, kita’en ray hoeroe’ ’i:zo’ tomal Saehor:on ka ’ima ’obilang ’obilang. tani’ ka ’ima tilka:an homakama’ rima’ ray kam’i:zo’… saeboeh 'ima manmanabih, 'aehae' ma'iyaeh 'inay mokma: kas'oehaez ila. lasiya komita’ ’aehae’ hobos ’ima ’obilangan, pina’apis ray roSa’ bato’ kae’er wazwaz, ’ima minSala’ hi Tangmo’ noka ’aehae’ hima’ nanaw hoehoehen ka hobos ’al’oehaezen ila, roSa’ haysiya mam ma’az’azem Sa' hini 'ima 'obilangan bato' ay , kowa homaewaeh ka hobos. Sinong taniki:bak nisiya, 'am komakabaeh hilasiya. sa’owaz, kita’en habiyalan ’obilangan, honha:i’ tiS’aliyaS ka kinmae’iyaehan nasiya, ray hoeroe’ ’izo’ so’i’an ’okik Saehoro: ka hima’, honha:i’ tilka:an ila, lasiya ’okik paka:i’ nasiya kinita’ ray masa’ ’i:zo’, “’ampowa’! kin’akoy ka bato’ ’ima ’obilangan, ’ita’ ’am liyabo’ ila o, noka kinSiyae’ tomtomkaw yaho: yaho: ’am maehrahrang. 'ima haba:an bisong komita' hi Sinong ray basang 'oka ka nom maenae', nakhara kaminSeS, mantete: 'ima homangih, nakhara tikot, kas'oehaez ray mokma:, bi:il ila, hi Tangmo’ maehoro: hi Intian Joe 'ima hoSa:il rini’ ray hoeroe’ ’i:zo’, mayaka:i hi Hake Sa’, “hini kita’en ni Intian Joe ’inaraS rini Sina:il ka kakrangi’an?” Hake noka kiSiyae’ ’okik baezae’ ni Tangmo’ pinayaka:i’ ka kano’… 'isa: somingozaw hisiya So'o hiya'? 'ampowa' So'o nonak? Sinong tiSkobae:oeh komSa': "yako 'inoka Sila' a ka binsong rinakep nasiya, lasiya 'ima komSa' hini ray ra:an 'am kayzaeh ka panra:anan, 'isa: paskayzaeh ka hini 'aehae' ka mokma: ka te'en ka samiyan, o 'isa: 'am tombok 'iyakin kapapatabil. “Tangmo’, hayza’ ila ka rayhil So’o ’am powa’ ka kano’?” ni Hake pinayaka:i’’’ ya:o ’am makaksi’ael ki Paeki’ “So’o haysiya korkoring o, ma’ kin’alikaeh a tomal ka hin’azem!” So’o li? Hake. “ya:o kayni’ ila lamlamlam. ya:o ’am boloe’ ila ’ima ’orang’orangan ka kin’i’iyaeh, ’am somapih ka ’ima SaSo’ o ’ima kayzaeh ka kin’i’iyaeh.” mae’iyaeh So: Sil’i: a tomal ka hina’azem ma’ nganga’nga’an ila, hi romi’o: kin ’omahowiS ’isa:a’ papayra:an siya bae:iw ka ’iyo’ tatoba’, ray kinolol ka minkoringan nisiya ’am romae’oe: ka ’iyo’, ’am ma’onhael ki toliyae’ nak minae’rem. yako tomamemeS komilwa'is 'am rae:iw, hoSa:il ray SamSama:an ray hinhinbetelan 'izo' kayni' Sahoero:en, tabin lasiya rae:iw ila rawaS, yako 'isa: kas'oehaez ila ray mokma: 'izo'." ’isa:a’ roSa’ ’aehae’ ka ngabas mayaka:i’, “’ita’ ta: pakayzaeh ’aSkan ka hini kakrangi’an.” binsong komSa', ma'an 'am kano' nom paka:i' 'iSo'on, Sinong komSa' ila naehan: "yako rinakep nasiya ri'sa:, komita' noka Sila' bisong sa'owaz makakhoepay ila saeboeh, nom papanae' hahi:il ka 'ima 'aewhay, kasi'aelen ma' 'oka' ila, 'am 'oka' ila nanaw nom papanae'. nasiya roSa’ kakrangi’an paskayzaehen Sa:ilin, kinSiyae’ ma’onhael lobih ila ray ’asang. telo'i: ma'iyaeh, moyo kayzaeh ila 'oka' kamahaki' ila, So: moyo 'okik paka:i' 'iyakin, tobok 'iyakin!" “Tangmo’, ’am rima’ naehan ay Sakira:a’ ka ra:an?” Hake mayaka:i’ sa’owaz a! koSa’ kano’ howaw ki rima’ Sakira:a’ ka ra:an kayzaeh ka pakakSiyae’en." 'a:ay! 'ita' ta: 'az'azem naehan 'am rima rayno Sakira:a' ka ra:an " bazae' ni Sinong ka pina'iyaka:i', telo'i: ma'iyaeh Sa' ma' paka'alo'an bazae'en, 'isa: pata'aes 'ila ka hin'az'azem, tani tahoeki' kaS'abo' ila ray 'asang 'izo'. 'oka' ila noka tahoeki' hayza' 'aehae' ka ka:i', 'am papa'iyaka:i' hi Sinong komSa' ka mokma: nak'ino' mowa:i' rini. Sinong ma'iyaka:i' ila naehan: "Sila' ma'iyaeh minkakoraeh, minasoka lasiya 'am palotor ka sasi'ael ki kapapanae', lasiya rini paskayzaeh ka mokma:, mina komSa' 'am pa:'alo' ka samiyan hi yatiyena', ho'alo' hi lasiya 'am tomabih naehan ka hini rape:. 'oka' ila So: nimon ka mokma: 'araSen ray 'asang 'izo', 'am 'isa: ila moyo ka kalahaengen noka yatiyena' samiyan, Sila' bisong lasiya 'ana'inowan 'am 'okay hobaz ila. 'isahini, hayza' ila 'inokik hingha' ka hin'az'azem, 'am pakaS'abo' ay ka mokma: ray 'asang, 'ima paka:i' ni Sinong komSa' 'am'amoeh pakaS'abo' ka mokma:, kayzaeh kalahaengen noka samiyan; ma' hayza' 'ima haba:an 'okik pa:ka:i' Sa' hini kazaeh malahaeng noka telo'i: ka kapatabil, komSa' nakhini ngoray atomal, hini ra:amen noka 'aelae' pino'a'a:ih, 'am'amoeh baso' ila ka hini mokma:, 'ana Sinong ma' tobok 'oyeh. ’am somingozaw naehan kita’en kamanra:an nisiya minaywa:ak ’ay langi: ’okay hehnak ila, tinabo’ ka ’iyo’ hasiya binilis ni karomi’o:, siya ma’az’azem howaw ’aewhay ila, ’isa:a’ siya mari’ ka habis Sihazab ka basang nonak o malbel ila ray kabih ni karomi’o:. 'ima kayni' pakaS'abo' ma'iyaka:i' sizaeh, kita'en kanlasiya ray masa' kas'oehaez roSa' 'ima sopaloy ka Siba:i', Somipot ka ma'iyaeh Sanpasay ka 'ma'iyaeh, saeboeh 'ima homSeS lokaka:is ila. saeboeh 'isa: papnabih ila ra:amen 'okik pa:ka:i', 'isa: noka samiyan yatiyena' pakara'en ila, 'isa: 'omam'amoeh nasiya ka mokma: hoehoehen ila ray 'asang 'izo'. minay'isa:, saeboeh 'ima Siyae', matol, homlal 'ima Siyae' ka hini mokma:. 'ana'ila 'aewhay ka ra:an, ray mokma: 'izo' ka Sila' bisong nasiya nom papanae' ngangali'ngi' 'ima homngas, telo'i: ma'iyaeh ma' 'ana switi' 'okik 'a'a:ih, tomwa'is makakSiyae' hayza ma'iyaeh Sahoero: ila ka kin'abonay, 'oemoe'oe: 'am 'emlet Sa' 'izi' pakaS'abo' ka mokma:, noka kin tozazih 'okay bazae' saeboeh.
六年前,我在撒哈拉沙漠發生了意外。飛機故障了,我只能想辦法自己修理。 晚上我睡在沙漠裡,沒想到,第二天早上,竟然有人把我叫醒。有個小朋友對我說:「幫我畫隻羊。」 他們兩人不顧家族是世仇,卻是愛上了彼此… 「該回屋裡囉!」茱麗葉被母親的呼叫聲叫走了。「我是羅密歐,請記住我的名字。」羅密歐快速的補上最後一句話。 曾經有一段時間,我的族人可以覆蓋整個土地,就像被風吹起的浪花覆蓋了鋪滿貝殼的沙灘一樣。 於是兩人就在神父見證之下完成了婚禮。 但那段時間已經過去,現在幾乎忘記了部落的偉大。 如今,我不會為你的要求而感到哀痛,因為你的神讓你的人民每天變得強大,很快地就會填滿所有土地, 而我的族人,我的孩子們曾目睹了部落的戰敗,戰爭的無情,將會讓我們失去一切,沒有任何好處。 如果我們按了你的意願去做,我們就會得到保護。 不過羅密歐的忍氣吞聲,看在朋友眼裡是懦弱的。 迷了路的森林裡 於是她開始漫無目的地走著走著… 樹幹上掛著好多種方向的路標,這搞得已經迷路的愛麗絲暈頭轉向,不知如何是好。 忽然眼前遇見一隻大貓,愛麗絲便詢問牠要走哪一條路好呢?結果大貓指引一條通往瘋子村的路,說畢立刻就消失不見了。 愛麗絲果然闖入了瘋子村,村裡的所有人說話、動作都是顛三倒四的,讓愛麗絲根本無法和他們好好說話。此時,兔子剛好經過這裡,被愛麗絲看見了,於是又追了過去,但終究還是追不上。 走著走著,走進了另一片森林,裡面的動物都長著奇怪的模樣,有長著喇叭嘴的鴨子、也有小鼓形狀的青蛙等等。 但她發現了一條小徑,正以為可以通往回家的路時,遠遠地看見一隻長著掃把嘴的狗,緩緩地走了過來,將這一條路掃不見了。 這讓愛麗絲更不知所措,覺得自己將永遠被困在森林裡,於是難過地坐在原地哭了起來。 第三段:刺激又豐收的歷險 特洛伊的鬆懈與西農的演技 「要不要去印地安喬藏匿的岩洞裡瞧一瞧,也許他有藏著不為人知的寶藏。」兩人異口同聲說。 後來神父手持一瓶藥水,告訴她:「回去後就順著父親的安排,但你就在婚禮的前一晚將這一瓶藥水喝下。這只是暫時讓你昏迷,經過42小時之後你就會再清醒過來了。在你清醒之前羅密歐就會把你救出來,你們就可以一起逃離維洛那城。」 果然,特洛伊人遠遠的注意到了竄升到天空中的大火及濃煙,紛紛往外窺探,發現希臘軍隊已經退到海上逐漸撤離了, 於是,兩個人便一起出發往岩洞的方向去。 於是放下戒備,放心地將城門開啟,湧出城外的同時,他們發現一具龐然大物高聳地佇立在門的正前方,是用木頭作成的又高又大的一匹馬, 岩洞非常的狹窄,只容許半個人身的高度,於是他們小心翼翼地往裡面爬行,越深就越窄。突然間,岩洞的深處發出微微的金色光芒,便更好奇地往裡面爬… 正當眾人開始議論紛紛的當下,有一個人從馬腹下走了出來。 他們發現有一個發著微光的袋子,夾在兩根石柱間的夾縫中,爬在前方的湯姆就用一隻手將那袋發著微光的袋子奮力地拖了出來,兩人正猜想會不會是珠寶的同時,一邊準備打開袋子。 西農即按照原定的計畫,準備演好這場戲。 果然,一道金黃光芒,閃耀地瞬間直射他們的臉頰,原本漆黑一片不見五指的岩洞裡,頓時也整個被照亮了起來,他們幾乎不敢相信眼前所見到的一切,「天啊!好多的金銀財寶啊!從今以後我們就是富翁了。」興奮地又叫又跳地說。 眾戰士看見西農身上沒有武器,一副受到驚嚇,哭泣而顫抖著身體表現出非常恐慌的神情,從馬腹下走了出來, 後來,湯姆回想起曾躲藏在岩洞裡的印地安喬,跟哈克說:「會不會就是印地安喬當時一起帶進岩洞裡的寶藏?」哈克仍在興奮的氣氛當中根本沒理會湯姆在說什麼… 便問他你是誰?怎麼只有你一個人?西農回答:「我是希臘軍隊的俘虜,他們為了祈求歸途平安,便製作了這匹木馬要獻祭給海神,並且要殺了我當作祭品。 「湯姆,有錢之後你想做什麼?」:哈克說「我想跟姵琪結婚。」「你還是個小孩子耶,這樣想也太早了吧!」「那你呢?哈克。」「我不想再流浪了。我要改變我髒兮兮的模樣,成為一個乾乾淨淨且彬彬有禮的小紳士。」 人在絕望之際,容易做些傻事,悲傷的羅密歐,路途中向一個藥劑師賣給他一瓶毒藥,打算在愛妻墓前服下毒藥,躺在她身旁陪伴她長眠。 幸好我死命脫逃,藏匿在沼澤草叢裡不被發現,直到他們航行走遠了,我才爬了出來並躲在這匹木馬下面。」 於是兩個人一口同聲地說:「那我們先把寶藏收好。」 戰士說,我怎麼能相信你,西農又說:「我在被俘虜的當時,所見希臘軍隊確實已精疲力竭,武器殘缺用盡,也沒了糧食,徹底無法再作戰了。 兩人把寶藏藏好之後,便一起開心地走下山。 特洛伊人,你們已無禍患了,如果你們不相信我,就把我給殺了吧!」 「湯姆,還想再探險嗎?」:哈克說「當然!還有什麼比探險更有趣好玩的呢!」「好,那我們想想下一次要去哪裡探險…」 西農的一番話,引起特洛伊人的憐憫,並且也鬆懈了下來,在國王的引領下進入了城裡。 不過國王仍有一個要求就是要西農說明木馬的緣由。 西農繼續說:「希臘人的撤退,其實是因為要重新補充軍備及糧食,他們在這裡建造木馬,是為了祈求雅典娜女神的保佑,保護他們將要回來重新佔領的基地。 但是如果你們把木馬拉進城裡,你們就會代替希臘軍隊獲得雅典娜女神的保護,而要希臘軍隊永遠得不到勝利。」 此時,便有兩派人馬對於是否該將木馬拖進城裡,持不一樣的態度, 輕信西農的一方認為要盡快將木馬拖進城裡,以能獲得女神的保護; 而也有大部分的人不相信這是可以保護特洛伊的祭品,認為實在太愚蠢了,這一定是一種敵人的詭計,此刻必須就要將木馬燒毀,連同處置西農。 正想追問神父,就看見她心愛的丈夫躺在身邊已沒了氣息,且他手中還握著毒藥瓶,她猜想計畫似乎是失敗了,於是她不顧一切的隨手抽取一旁的佩刀往自己身上刺,就倒臥在羅密歐身旁了。 持反對的一方才剛說畢,忽然從他們眼前出現兩條巨蟒,蜿蜒纏繞穿梭在眾人之間將人咬死,大家嚇得到處逃竄。 大家開始懷疑是不是因為不相信,才遭受了女神雅典娜的懲罰,便匆忙又迅速的將木馬拖進了城裡。 之後,大家更是歡欣鼓舞,又唱又跳的歡迎這匹木馬。 即使因為路面顛簸,使馬腹中希臘軍隊的兵器碰撞而發出了聲響,特洛伊人卻絲毫不起疑,繼續歡樂。 也即使有人看出了危險,大聲疾呼阻止木馬拖進城裡,仍被譏笑與嘲弄的聲浪所覆蓋。
yako ’okik ’ina homoba:ang ka Siri’, ’isa:a’ ila homoba:ang. siya komita’ Sa’, “ ’aewhay! ya:o kayni’ noka Siba:i’ tiyal ’i:zo’ hayza’ ka po:ong. hoba:ang ka Sapang Siri’ ’iniman.” ya:o monpilaz homoba:ang ’oka’ ka Sinarara’ nisiya. ya:o Somowaw ’am somapih ka kamahayap ’ima ’aewhay, ’isa:a’ Sihoba:ang ka Sarakopan, koSa’en Siri’ ha:aw ’i:zo’, siya Somiwa’ Siyae’ ila. tioliyae’ lobih ray taew’an, maSlaehray ’ay hinohaes ngalngalngal Sa’ “romi’o:! So’o hayno’? yako minowa’ ’iSo’on.” ’isa:a’ siya ’okik ra:am hi romi’o: ’ima hoSa:il ’ay hinohaes wahoer ’okay rae:iw. ’isa:a’, yako ’isahini ’iyakinoSa’, talniya’om ka pinayaka:i’, boe’oel noka tatini’ mita’ ’ana ’abo’ ila ma’ Sil’i: kinita’, nasiya kakrowaSekan ’ima Sil’i: kinita’. lasiya ’ana ’inowan ’okay ngowip ka hini ’oemaeh ’ima pas’el hi lasiya, romi’o: ’itayso:on ila noka kapa’onhaelan, lasiya ki tipote’ maSaSbet ila naehan, ’am kakoring ’okay kita’ ’aehae’ kapa’onhaelan tobokon ila ni tipote’. nasiya kinSobaeh naehan hini ka ’oem’oemaeh, ba:la’, koko:ol, rola:ong wasal…., ’am ra:am Sa’ ’inay ka’alepan lobih payrarongaw ’iniya’om o romamramay ’iniya’om. bi:il ila maykaSpi' 'okik honaehnge:, hiza 'ima sobae:oeh ka ngiyaw kas'oehaez ila Sa', “ So'o 'iyataniSowaw ka hiza hotok ay?” 'ayliSe: Sa', “kayni' ila, ya:o 'iyakinalobih ray taew'an nanaw, 'oka' o ya:o 'okay tihoero: ka kaklobihan 'ay taew'an ra:an.” 'isa:a' 'ima sobae:oeh ka ngiyaw mobe:ay 'aehae' kaklotngoran ray taew'an ka ra:an, o 'isa:a' ma' 'ima hinkikiyo' o 'ima ra:waS ka kaklo'aw'awan. riza sasbong hi tahoki' 'ima Sopat kalihokan, tahoki' 'iyatomrong Sa', 'am makakSiyae' 'a'inola' ka 'am Sebet ka mali', hiya' 'ima ra:waS? 'ima siyobaz ka kinta'oeloehen. 'ima makakSiyae' 'ayliSe: 'awmomza' a tomal, papi 'isa:a' tahoki' 'aewhay ka hina'azem 'am 'eme:eS hi 'ayliSe:. 'ayliSe: noka kin tikot hima' 'ima tihobos, 'okik ra:ami taSilam ka 'inokay 'ameti ka kae'niw, 'isa:a' hopoten ray ngabas Sa'enen. basang sobae:oeh ila, nakhini sobae:oeh ila ma' 'okik tikot noka tahoki' ka patkimin, ma' Somobae:oeh ila hi tahoki'. 'okik ra:ami, 'am SiS hi tahoki' o ha'ol'olae'an ila. 'iwa' nisiya kaysa'an mari' ka kabih no kabih kae'niw honsasamezen takmoroehen ila, 'isa:a' mak'aehae' sobae:oeh, mak'aehae' 'ol'olae'an. hiza ’aehae’ kin haewan toliyae’ paspeng hi boksi’ lawlonse’, ka ’iyo’ rae'oe:oen ila nisiya. 'ayliSe: komilwa'is 'am 'ae'ae:aew 'am rae:iw, ka tahoki' kil nisiya binsong 'ima 'es'es mam taniSowaw. 'okik honaehnge:, 'ayliSe: sasbong ila naehan ka hini 'ima ra:am mayaka:i' ka kateSnen kapaksemke:en. siya' minkakamoeh komilwa'is 'am homawaeh ka kateSnenan, 'am rae:iw rini. ray kateSnenan ka ra:waeh paksopaloyen ka minaehtang Sa', “So'o kas'oehaez ila o!” 'ayliSe: maray minaehtang komita', sa'owaz Sahoero: nonak ray latar 'ima minae'rem, 'isa:a' 'omoe'oe: ka 'in nonak a raro:o' 'am 'omitol hi nonak. 'ima maSrahray ray kaehoy hahoer hi 'ayliSe: minkakamoeh min'itol hekla' ila. min'itol ila ma' haysiya ngalngalngal nakhara haysiya mam 'iSpi'. 'ayliSe: hekla' ila! romi’o: potngor ray kakololan, ’omam’amoeh siya homaewaeh ka kinololan ’am komita’ ka minkoringan ni siya. ’okik ka:nga’, boksi’ rakepen ila noka kamamiyalawa’, mae’iyaeh ma’ bazae’ ila ka howaw! telo'i: 'asang haki'in ila telo'i: haysiya ila ray 'ima pakakSiSiyae'an, honaehnge: 'okay Sangay, tabin 'iwawaz saeboeh hoepay ila 'isa: 'aliman ila bazae'en. 'isahini, Sinong maray 'ima haeba:an rae:iw ila,tali'ibabaw ka haepoy, tomamemeS kakoway ka hima', 'ima hoSa:il ray mokma: 'izo' hi 'awteSyoS ra:am ila, 'alhae'oe: ka hahangaw, binsong kas'oehaez ila saeboeh. 'ima haba:an binsong homaki' ila, tombok ka minae'rem telo'i: ma'iyaeh, baso' ka taew'an, paktikot kita'en, bi:il 'ila minay tenito: ka binsong ma' potngor ila, kaSna'itol 'inay wasal ma' tombok ila saeboeh. telo'i: ka 'asang 'ana hayno' ramo' hahi:il, nak ba:la' ila, 'okik nak 'asang ila kita'en. haysiya ila 'ima homaki', haepoy to:o' ila kinhaewan 'inokay pazeng, kawaS noka kasbol 'okay Sahoero:i ila, hini komSa' ila ka telo'i: ma: siyobaz ila.
我從來沒有畫過羊,只好又畫了我的第一幅畫,結果他說:「不行!我不要肚子裡有一頭大象的蟒蛇,我要一隻羊。」 我畫了幾次,他都不滿意。 我急著修飛機,所以亂畫了個箱子給他,跟他說羊就在裡面,沒想到他很滿意。 後來茱麗葉回到房裡,倚靠在窗口輕輕說著「英俊的羅密歐啊!你在哪裡?我好喜歡你。」此時她不知道羅密歐躲在窗下並沒有離去。 所以,我現在想說,對我們來說,我們祖先的骨灰是神聖的,他們休息的地方是神聖的。 他們永遠不會忘記給他們存在的美麗世界, 於是朋友索性不理羅密歐,又再度和提伯特挑釁起來了,就在一陣混亂中,其中一位朋友不幸被提伯特痛擊而死。 他們依然愛著這裡的青翠山谷、蜿蜒的河流、雄偉的山脈、湖泊、海灣…, 會經常從快樂的獵場回來探望與安慰我們。 夢醒前的最後時刻 不久,那隻大貓又再度出現,說:「你還想追那隻兔子嗎?」 愛麗絲說:「不想追了,我只想要回家,可是我找不到回家的路了。」 於是大貓給了愛麗絲一條回家的捷徑,但其實是一條曲折又漫長的迷宮。 在裡面遇到了撲克牌皇后,皇后要她配合玩一場高爾夫球比賽,輸的人就要被砍頭。就在遊戲過程中,愛麗絲一直出錯,這讓皇后非常不開心,氣得皇后下令要處決她。 愛麗絲緊張地將雙手插入口袋裡,結果摸到先前吃剩的香菇,於是快速的塞進嘴裡吞掉,身體突然就變大了,因為變大了就不怕皇后的審判,開始要準備對付皇后。 不料,才準備要對付皇后時,卻又瞬間變小了,原來,她剛剛是將左右兩邊的香菇都一起吞了下去,所以才會瞬間變大又變小。 當天晚上,茱麗葉就照著神父的計畫喝下那瓶藥水… 愛麗絲開始奮力的逃跑,皇后和他的侍衛就緊追在後。 不久,愛麗絲又遇見了先前那扇會說話的大鼻子門把,她奮力的想打開,好逃離這裡,門把便張大了鑰匙孔說:「妳已經逃離了!」 愛麗絲往洞孔一看,結果看見了外面的自己在睡覺,於是她放聲大喊自己的名字,想要叫醒自己。 睡臥在大樹下的愛麗絲突然驚醒了起來,醒來後還不自覺的念念有詞,像是還在做夢似的。 愛麗絲夢醒了。 羅密歐到達墓地,正迫不急待地要把墓敲開,想見她親愛的妻子。 不久,神父被看守的人抓住,消息也瞬間傳遍了整個城鎮… 特洛伊城的殺戮與陷落 特洛伊一直在沉溺於歡樂慶祝、飲酒作樂之中,久久未停,直到夜深大家都倦了才慢慢靜了下來。 這時,西農便從人群中走出城外,高舉已燃起火焰的火把暗號,用力揮舞著, 處在馬腹中的奧德修斯將領得知了訊息後,便放下梯子,所有戰士迅速地魚貫而出。 大批軍隊開始揮舞手上的刀劍,向熟睡的特洛伊人砍去,丟擲火把將住宅燒毀,展開恐怖的一片殺戮景象, 隨後從特尼多島的軍隊也趕到了,上了岸就開始屠殺肆虐。 特洛伊城到處血跡斑斑,血流成河,已經呈現殘破不勘的景象。 一場殺戮仍持續進行著,大火三天三夜久久未熄滅,天空被濃煙壟罩不見天日,這已經宣告特洛伊的淪陷。
hini korkoring nonak a tomalan, bi:il ila ma’an Siro:o’ Sin tahtahoki’in. “payaka:i’ naehan! toliyae’. romi’o: Sahoero: bi’i: ila, ki tipote’ kakoring o Singaehen, hi tipote’ ’oka’ ila! yako ’am ma’az’azem niSo’ ka pinayaka:i’, ’oka’ ila hayza’ kapanabih ma’an, moyo ’amkay ’elet niya’om Sikita’ ’in noka tatini’ ki ’aeh’aehael a kinolol. ma’ tortoroe’ ’oyeh ka korkoring nimon, ’oemaeh nak yaba’ ki ’oya’ niya’om, ’oemaeh ’okik ’inhiya’a nanaw, nakhini korkoring ’isa:a’ ’am ra:am Sobaeh ka ’oemaeh. ray hini ’oemaeh ’ana hayno’ ma’ noka ma’an ma’iyaeh kinSobaeh saeboeh, sa’sa’ih ka koko:ol, ka’Siyap, horok ki kaehoy, ’ina manra:an saboeh ray ’asang ka kak’az’azeman ki ’imahowiS. o nimon ray Sinarak ka bato’, ka ’oewaehoel, naka ’inoka’ ka ngabas ki ’ima masay, ’oka’ ila hiza hayza ka ’aebo’ noka tatini’ mita’, So: yami ’ima kaSmasak ma’ bazae’en noka tatini’ pinon’a:iS, pakhaewhoel ka ma’iyaeh saboeh ka kak’i’iyaeh. honha:i’ ’okik ra:ami hiya’ ’omoe’oe: romara’et Sa’-- “’izi’ haewaeh! So’o hini Sinowaw noka tahoki’ So: lobih katobokon, haewan ila kano’ niSo’ Siwa:i’?” hi palise’ ma’ mowa:i’ ray kakololan. Sila' ka binsong homobaz ila 'ima haysiya ray telo'i: ka tatini' ila ki tinipangih ma'iyaeh, lasiya 'ima komolol ka 'ima masay, ray kara' 'omahowiS atomalan. Sila' binsong homobaz ila ka telo'i:, ray ra:an nasiya 'ana kano' mari'in saeboeh, ma'iyaeh ma' haba:en rinakep, hahi:il ka korkoring ki minkoingan. rinakep ka minkoringan 'ima 'omahowiS hinhinibih, Sakosiza ray 'asang ka telo'i:. ray 'izo' hayza' 'aehae' minkoringan 'ima komSa', 'izi' pakaS'abo' ka mokma: , siya 'okay porawSi', haysiya ila 'ima saze:ez ka hinaki'an, minaSa:eng 'ana sowiti' 'oka' ila ka wa'is. Sila' ka binsong 'okay koSa' lasiya homobaz atomal, ray 'am paskayzaeh ka mokma: hayza' pa'aewhay noka yatiyena' samiyan kapanra:anan, 'am pakbe'e: atomal ila ka samiyan hi yatiyana'. 'isa: pa'oeralen 'ila noka samiyan, ka palono' 'okay liso: noka 'ae'oeral ka kinSil'i: heheb ila ray ralom 'izo'; koko:ol nak linahae: haw'ila ray wasal 'izo', mowa:i' ka hinaw, ka palono' haSa' ila kakoway ma heheb ila ray wasal 'izo'. bayoS ila naehan, ka palono' pa'aewhayen ila saeboeh, heheb ila ray wasal 'izo'. 'ana ila, 'ima 'akoy ka palono' 'ana heheb ila saeboeh, ka bayoS haysiya nanaw 'ima homaba:i'. telo'i: 'oka' ila, 'ana kono' ma' 'oka' ila, 'oka' ila, noka Sila' ka binong 'ima kalibih palono' ma' pizpiza' ila nanaw.
這小孩是個很特別的人,後來我都稱呼他為小王子。 「再多說一些吧!茱麗葉 羅密歐見狀再也按耐不住性子,便和提伯特扭打了起來,狠狠的把他打死了。 我會考慮你的提議,但有個條件是,你們不會剝奪我們探望祖先和朋友墳墓的權力。 也要教導你們的孩子,土地是我們的父親母親,土地不是專屬於任何一個人的,這樣孩子才會尊敬土地。 這個土地的每個部分對我的族人來說都是神聖的,每個山坡、山谷、平原和小樹木,都和平的經歷著部落美好的回憶與悲傷。 而你們腳下的岩石、塵埃,似乎是啞巴或死亡的, 但因為它富含我們祖先的灰燼,當我們赤腳時可以意識到祖先的觸摸,溫暖了族人的生命。 突然有個陌生的謾罵聲音朝向他嚇阻,「住手!你這個卑鄙無恥的傢伙,被判了刑的罪犯,如果進了城裡就要被處死的,你深夜來這裡究竟想幹嘛?」巴里思伯爵剛好也來到墓地。 希臘軍隊戰勝後的命運 遺留在特洛伊城的只剩老人跟傷者,他們拖著悲傷的心情將死者埋葬,癱軟而哀戚。 希臘軍隊打敗特洛伊後,回程途中除了竊取城裡大量的金銀財寶,也押走一列俘虜,這些被俘虜的,幾乎都是小孩以及婦女。 被俘虜的婦女們不捨又難過地頻頻回頭,向著殘破不勘已成廢墟的特洛伊城看去。 當中也有一位當時看出危險,大聲疾呼禁止將木馬拖進城裡的婦人,她沒有掉下眼淚,僅直視眼前所發生的一切,癡呆的坐著。 希臘軍隊並沒有因此獲得全勝的滋味,因為在建造木馬時褻瀆雅典娜女神精神的行為,已讓雅典娜女神感到非常憤怒, 於是祂降下超大豪雨,使船隻很快承載不了雨水的重量而沉沒; 將山峰劈裂掉進大海,來造成巨大海嘯,使船隻無法順利向前行而沉沒; 又吹起暴風,將船隻吹毀,使沉沒海底。 就這樣,雖然大批船隻都已沉沒,但狂風巨浪仍持續著。 除了特洛伊城已瓦解,一切都已化為灰燼,然而,希臘軍隊能順利歸途的船隻卻已寥寥無幾。
bi:il ila Sa’, ya:o ra:am ila tahtahoki’ min’alay kamra:waS ka bintoe’an ’oemaeh ’ima mowa:i’, hiza bintoe’an ’oemaeh ’ol’olae’an a tomal. So: ya:o ’am mayaka:i’ pakSekla’ ka saboeh, ’oka’ ka mae’iyaeh paka:i’ ma’an ka pinanabih. bi:il ila, So: ’am pakSekla’ ka ’aroma’ mae’iyaeh, hini(tahtahoki) min’alay i B612 ka bintoe’an ’oemaeh. hini ’aehae’ bitoe’an ’oemaeh ray ’ima 1909 tinal’oemaeh ’isa:a’ Sahoero:en Sekla’en ila. tatini’ ma’ tani hini kina:at mowa:i’ Sekla’ mita’ ka kinrowaSekan, kin’i’iyaeh ’ima nak’ino’an. ya:o ’iyakina bazae’ ka pinayaka:i’ niSo’ ka hina’azem ’ima Sarara’ ’iniman” hi romi’o: kin Siyae’ minayna:a’ hi toliyae’ ’am manabih naehan ka ka:i’ ’ima kayzaeh bazae’en. ’okik ka:nga’ mae’iyaeh ra:am ila saboeh, hiza roSa’ taew’am ma’ raroton ila ’oyaeh, nakhini ra:amen noka to’oya’ komoSa’ kaSakira:a’en o kapaSi’ayo’on. ba:i’ SikoSa’ ma’ kinSobaeh, koSa’en saboeh ’ima ’i’iyaeh hinehnak ba:i’ ’ima hingha’ saboeh ―kaSkiray’oes’oeso’an, kaehoy, ma’iyaeh, hingha’ saboeh. So: ma’an ’oemaeh Sibae:iw ’imoyo, moyo pakhoehoero: ray rape: ka ’ima som’el noka ba:i’ pinak’i’iyaeh saboeh , ’in noka saeboeh a kapapalangen ka kakrangi’an, nak moyo kayzaeh somazek noka hinaba:i’ sazeken hayza’ ka ’iniSpapongaeh. ’isa:a’ hi romi’o: mam bi’i: babalawbaw ila komoSa’-- “So’o So: ’okik rae:iw ma’an So'o katobokon nak minatini’ ni toliyae’!” ’isa:a’ lasiya ma’oe’oe’ kakoring ila, hi palise’ ma’ tobokon ila ’oyaeh ni romi’o:!
我後來才知道,小王子是從一個很遠的小星球來的,那個星球比他的身體大不了多少。 但是當我這樣跟大人介紹他的時候,沒人相信我說的話。所以我後來都告訴別人,小王子是來自B612小行星,這個小行星是在1909年被觀測到的。 大人們只能從數字來瞭解世界的意義。 我也希望聽到你傾吐對我的愛意。」羅密歐開心地期待她能再多說些什麼甜言蜜語。 事發後,很快地就傳遍了整個城鎮,即刻引來兩家族的人聚集,甚至驚動了國王要親自查辦並嚴加懲處。 空氣對我們族人來說是寶貴的,因為所有的生命都呼吸著相同的空氣—野獸、樹木、人類,都是一樣的。 如果我把土地賣給你們,你們必須記住空氣是供養大地萬物,是彼此共享的寶物, 就像你們可以嚐到被風吹拂而來的花朵芬芳。 此時羅密歐絕望氣憤的對他說:「如果你不走開,你的下場就會跟她表哥一樣」,結果巴里思就在爭吵扭打中被羅密歐給殺死了。
ni tahtahoki’ ka ’oemaeh sin’elan kaehoy, hibetel paskayzaehen malahang. hayza’ ray babih bintoe’an ’oemaeh kamamalahang ka rape: ba:in mangowip somapoeh ka ’ima Sahae’ noka kaehoy boway, sowiti’ pawngaeh ka ’oemaeh. bi:il ila, to’oya’ ra:am ka howaw tinaka’ino’ ’isa:a’ sempeng komoSa’-- “hi romi’o: kaSowawen ray babih, ’okik Siwa’ Sihonay belona’.” ray ba:la’ ralom ’ana ’inowan ’okay ka’sih, hayza’ ka’ilralomen saboeh niya’om, noka kabkabaehae:, kaSikiray’oes’oeso’an hayza’ saboeh ka’ilamo:en, hiza ’an noka tatini’ a ka ramo’, bazae’ ka kin waSwaSwaS ’ima manmanabih ka ma’iyaeh kakhayza’an howaw ki tinortoroe’an, pinayraloman ’omaeh, ka kaehoy ’ika ’ehep saeboeh, ki rape: tato’aehael. So: ma’an ’oemaeh Sibae:iw ’imoyo, moyo pakayzaeh kalahang rini ray ’oemaeh ka sa’sa’ih ba:la’, nak malahang ka ’inonaka ’aehael hingha’. So: moyo Somiwa’ ma’an ka pinayaka:i’, yako ’am kayzaeh ka hin’az’azem nom ma’az’azem nimon ka pinayaka:i’. kinolol ni romi’o: hawaehen Sahoero: hi toliyae’ Sa’-- “toliyae’ niSo’ kinmae’iyaehan haysiya kayzaeh kita’en ’okik nonak, ’ampowa’ ’ita’ kakita’ rini o ma’an koza’ kin’omahowiS! So’o ra:am ay?” romi’o: kinhomangih kin manabih ’ini minkoringan nisiya.
小王子對他行星上的各種植物很小心。有一次,別的星球上,有個懶惰的人忘了清理掉大樹的種子,造成了可怕的後果: 當國王了解了整個來龍去脈之後,即宣判:「羅密歐必須被逐出維洛那城。」 潺潺河流不止,解了我們的乾渴,解了飛鳥、走獸的乾渴, 它是祖先的血液,涓涓低語的聲響就像是他們對族人訴說過往與教誨, 流經的每一片土地,沿途茂密了每一片森林,與大地結為兄弟。 如果我把土地賣給你們,請你們必須善待這片土地的每一條河流,如同友善自己的兄弟一般。 假如你們願意這麼做,我會很放心地考慮你們的提議。 後來羅密歐儘管著想快點撬開墓穴,「親愛的,你的容貌看起來依然美麗動人,一點都沒有改變。沒想到再看見你,卻是在這裡,你知道我有都多傷心啊!」羅密歐邊哭邊對她的愛妻說。
ma’an hinoba:ang ’ini siya ka Siri’, kayzaeh nom somi’ael noka kaehoy binSi’ siya kinSiyae’ o siya tikot Siri’ ’am somi’ael ka pongaeh. siya somingozaw ’iyakin Sa’, Siri’ tikot ay ka ’iniyatateleng pongaeh? yako kayni’ ’aybolon, koSa’en “pongaeh ’iniyatateleng ’oka’ ka howaw.” So’o ’izi’ ’aybol ka nakhini’an, ma’an hayza’ kapatawawen. nakhini bazae’en ni toliyae’, siya homangih ila komoSa’ “ma’an tatama’ ’am ’oka’ ila!” So: ma’an ’oemaeh Sibae:iw ’inimon, moyo pakayzaeh kalahang ray ’oemaeh ka kaSikiray’oes’oeso’an nak ’am malahang ka ba:iS niSo’ hingha’, So: mae’iyaeh ’oka’ ka kaSikiray’oes’oeso’an malba:iS nak ’inoka’ ila ka ’azem, ’am kitpasay nonak. So: yami ’am pak’i’iyaeh hi nonak rima’ sominsay manae’ ka kaSikiray’oes’oeso’an, o kano’ ila SikoSa’ mae’iyaeh? So: masay ka kaSikiray’oes’oeso’an mowa:i’ hinibih ma’ somapih ila ka mae’iyaeh, koSa’en ray ’oemaeh ’ima ’i’iyaeh ’a’in’inowa’ saboeh. manabih sizaeh siya komise’ hi toliyae’ ’am rasiwaz ila, ’isa:a’ binae:iw ka ’iyo’ tatoba’ nisiya ’il’ameten. siya maywa:ak ray langi: ni minkoringan nisiya.
我幫他畫的羊,可以吃掉大樹種子,這讓他很開心。但是他也擔心,羊會不會吃掉玫瑰花。 他問我,玫瑰花的刺能不能保護它不被羊吃掉。我忙著修飛機,就跟他說:「玫瑰花的刺一點用都沒有,我有正事要忙,不要拿這種不重要的事來煩我。」 消息隨即傳到了茱麗葉耳裡,她痛哭的說:「我就要做沒有丈夫的妻子啊!」 如果我把土地賣給你們,你們必須善待土地上的走獸如同自己的夥伴一般, 假如人類沒有走獸相伴就如同失去靈魂的軀殼,將孤寂而死。 假如我們只為了生存或滿足口慾而任意射殺走獸,那麼人類又算什麼呢? 否則走獸的死亡很快地就會降臨到人類的身上,因為大地萬物是相互依存的。 說完他就親了茱麗葉的唇跟他訣別,隨後就將先前買好的毒藥一口吞下,躺在妻子身旁。
siya ’omhowiS Sa’, “ ’ita’ mae’iyaeh ray ’ima ’akoey bintoe’an, Sarara’en ’aehae’ ’oka’ kapawhi:ilan ka pongaeh ’am koza’ kin Siyae’. pongaeh So: si’si’aelen noka Siri’ hiza bintoe’an ’am hawka’ pazeng ila. So’o komoSa’ ’oka’ ka howaw!” bazae’ ’isa:a’ pakSikar ila no tahtahoki’ ma’an Sihoba:ang ka nom koma:os ka ngabas no Siri’. bazae’ ka sinpengan, hi romi’o: kin ’omahowiS manabih ’ini boksi’ komoSa’ “So: ’oka’ hi toliyae’, yako ’am nak’ino’ ’i’iyaeh?” So: niya’om ’aehae’ ila nanaw mae’iyaeh masay rini ray ’oemaeh, bangol, ba:la’ ’am ’omawpo’ ka basang niya’om, kabkabaehae:, kaSikiray’oes’oeso’an ma’ ’am porawSi’ ’iniya’om o miyalawa’ niya’om ka ’azem, kinoSa’ niya’om koza’ ka kinSobaeh ka hini ’oemaeh, ki ’ima som’el ray rape: SaSobSobaeh saeboeh. So: ma’an ’oemaeh Sibae:iw ’inimon, pakhingha’ niya’om kinalahaeng ki tom’en ka hini ray ’oemaeh ka bangol, ba:la’, bato’, kabkabaehae:, o kaSikiray’os’oso’an, ma’ tortoroe’ ’oyeh ka korkoring nimon, Sobaeh ka hini ’oemaeh ’ana ’inowan pakhingha’ ’isahini niSo’ ka kinita’.
他難過地說:「如果有人在千萬顆星星中,愛上了一朵獨一無二的玫瑰花,他光是看著那些星星,就會感到無比幸福。但是如果羊跑去把那朵花吃了,對他來說,就好像所有的星星一下子全部熄滅了,你竟然覺得這不重要!!」 我難過地抱著小王子安慰他,幫他的羊畫了一個嘴罩。 聽到宣判結果痛不欲生的羅密歐對著神父說:「沒有茱麗葉,我根本活不下去啊!」 當我們最後一個族人在這土地上死亡, 山林、河流會將我們的軀體懷抱,飛鳥、走獸都會為我們哭泣而守護我們的靈魂, 因為我們是如此愛護這片土地,與大地萬物彼此相愛著。 如果我將土地賣給你們,請像我們一樣照顧與尊敬這片土地上的山林、河流、岩石、飛鳥、走獸, 也要教導你們的孩子,永遠愛護現在你所看見的土地樣貌。
noka tahahoki’ ’oemaeh hayza’ ka pongaeh, kamasapoeh ka rape: hembel noka kaehkaehoyan basez miyalawa’ kamaminahek hapoy. nisiya kamaminahek hapoy, ’ol’olae’an, lal’oz pil’asay ka ’oesizo:. So: hae:wan ila nisiya noka ka’alingo’an hahmek hemeken pongaeh. “to’oya’ ’okay tobok ’iSo’on, Sowawen nanaw, kayzaeh ila! Sa’ila kita’ hi toliyae’ panabih koSa’ So’o ’am rima’ ila! ya:o ta’az’azem naehan katak’ino’on, tahoki’ ’am ’okay ’owaz ila.” hi boksi’ malkoysiya manabih.
小王子的星球上,住著一朵玫瑰花。他每天幫打掃星球,拔掉大樹的種子,清理火山。 他的火山很小,可以用來煎蛋。 到了晚上他會用玻璃罩保護玫瑰花。 「國王沒定你死罪,只是把你放逐,應該是夠仁慈了。快去跟茱麗葉好好道別吧!我會想出一個兩全其美的辦法來說服大家,並求得國王的赦免。」神父這樣說。
So: ’am lomamlam nisiya pongaeh poralomon, Sa’ pantapo’on noka ka’alingo’an Sa’, “papil’awan!” pongaeh ma’ tiSkobae:oh Sa’, “pil’awan o hahmek ’aSkan kabih, ya:o kani’ pantapo’on. So: ya:o ’am makakSekla’ ki papa:o’ ma’ ’am narmeS noka SibSiba:i’ hakama’en ka kin sora’. ’okik tikot ’oyaeh ka kaSiray ’oes’oeso’an ’ayam sini’ael, ya:o hayza’ ka tateleng.” siya Somowaw ka tahtahoki’ ’am’amoeh Sa’ila ila, siya kaSikar pakita’ ka tahtahoki’ mam porawSi’. hi romi’o: bazae’ ka pinayaka:i’ ni boksi’ rima’ ila komita’ hi toliyae’.
要離開星球時,他幫玫瑰花澆水,罩上玻璃罩,跟她說:「珍重再見。」 花兒跟他說:「再見了。把罩子放一邊吧,我不想用它了。如果我想認識蝴蝶,就得忍受毛毛蟲爬在身上。我也不怕野獸,我可是有爪子呢。」 她催促小王子離開,其實是害怕他看到她流眼淚的樣子。 於是羅密歐接受了神父的勸告,照著神父的話去做了。
ma’an kinita’ siya ’ima tani kabkabaehae: mowa:i’, kalotngor rini, karara:an ma’ ’am ’akoey ka kinal’a:iSan, hingha’ ma’ ’am ’akoey ’oyaeh Sinahoero: ka howaw ki mae’iyaeh.
我相信小王子是利用一群侯鳥遷徙的機會跑出來的。他路過很多個小星球,遇見各種有趣的人。
ray kinal’alayan ’oemaeh hayza’ ’aehae’ tahoki’ ma’ rowaSek risa:. tahtahoki’ potngor ila tahoki’ Sa’, So’o ’izi’ ila lamlam honay hini ila. tahtahoki’ himi’an, siya kayni’ honay risa:, tahoki’ Sa’, Somowaw ila, Sara:iw ila.
第一個星球上住著一個國王。小王子到了以後,國王就命令他留在星球上。小王子不理他,準備離開那裡,於是國王就命令他離開。
siya kaSkoraeh ’aehae’ naehan ’oemaeh. kita’en ’ima rowaSek ’aehae’ kamatalopa:an mae’iyaeh. komita’ ka tahtahoki’ Sa’, niSo’ kazi’ lalokama’ Sa’pan’a:iS ka ka’nal lalokama’. tahtahoki’ ma’ tani ka ka:i’, nak’isa:a’, siya mayaka:i’ ila Sa’, “ma’alo’ niSo’ ka pinapa’, So’o lomokor ’iyakin.”
第二個星球上住著一個愛慕虛榮的人。他請小王子用左邊的手碰一下右邊的手。小王子照做以後,他就說:「謝謝你的掌聲,你真的很崇拜我。」
kaSnakoraeh ’aehae’ naehan ’oemaeh kita’en ’ima rowaSek ’aehae’ kamabosok mae’iyaeh. sa’sa’ih ka hahila: romae’oe:, siya romae’oe: ka pinobae:aeh ’iyakina pawka’ ray ’ina’azem koSa’en kakSikar. sa’sa’ih ka hahila: romae’oe: ka pinobae:aeh mina pakSikar.
第三個星球住著一個酒鬼,整天喝酒。他喝酒是因為想要遺忘。他想遺忘他的羞恥,因為他覺得整天喝酒很可恥。
siya rima’ naehan ’aehae’ ’oemaeh kita’en ’ima rowaSek ka kamaSemepe: ka kakrangi’an, sa’sa’ih ka hahila: mam Semepe: siya toto’izing mam Semepe: ray kawaS babaw ka bintoe’an, Sa’ hiza binbintoe’an mina ’insiya’a’.
第四個星球住著一個生意人。他整天在數數和計帳。他不停地算著天上的星星,說那些星星都是他的。
kaSkoraeh kinahae’an kita’en ’ima rowaSek ka kamatomono: ka hapoy. sa’sa’ih ka kinhae:wan rima’ tomono: ka kapahiyo’an ray ra:an, So: Selra: ila pazpazengeng. hiza’ ’oemaeh ’ol’olae’an a tomal haysaza’ matawaw hinibih hinibih, tomono: pazpazeng hopay a tomalan.
第五個星球住著一個點燈的人。每天晚上他把路燈點上,早上再熄滅它。由於星球很小,又轉得很快,所以那裡的一天只有一分鐘這麼長。點燈人就辛苦地不斷點燈、熄燈。
mowa:i’ kinahae’an ’oemaeh kita’en ’ima rowaSek ’aehae’ kamatatoroe’ ka ’oem’oemaehan. nisiya ray kina:at ’akoey ka ’oemaeh raro:o’, hayza’ ka koko:ol, ba:la’ rino:o’. siya mayaka:i’ Sa’, “ya:o ’okay ka:at ka ’ima’itoSan sin’elan. koma:at ka koko:ol ki wasal kamahaSa’ heSem.” tahtahoki’ bazae’ Sa’-- pongah ’ima ’itoSan ka sin’elan, ’az’azeman ray ’ina’azem.
第六個星球住著一個地理學家。他的書裡記錄了很多地方的名稱,包括山和河流的名字。他說:「地理學家不記錄短暫出現的事物,只記錄不會改變的山和海洋。」小王子聽到他說,花是短暫出現的事物,感到很擔心。
tahtahoki’ bi:il ila ’inoSa’an ’oemaeh, sobae:oeh mowahil, hayza’ ’aehae’ kaboehoel o lampez o ’aehae’ ka tahtahoki’ hayza’ SaybiSi: siyan kamatatoroe’ ka ’oemaeh, monhae’hae’ ban kamaSemepe: ka kakrangia’an, SayboSi: o ’aehe’ ban ka kamabosok, to:o’ siyan ban ka kamangabas nanaw haSa’ matawaw, saboeh hayza’ San’iyaeh ban o ban ka mae’iyaeh. ’ita’ ’i’ini’ paskayzaeh ka kapahiyo’an ray kinrowaSekan ’oemaeh, ’am romoton monoSopat o SayboSi: ban kamatomono: ka hapoy ’isa:a’ hae:wan ’am hayza’ pakSelra: ka kinhae:wan.
小王子到的第七個星球是地球。那是一個很大的星球,在那個星球上住著一百一十一位國王,七千個地理學家,九十萬個生意人,七百萬個酒鬼,三億個愛慕虛榮的人,一共大約有二十億個大人。 在人們發明電力之前,地球需要有四十六萬個點燈人才能維持夜晚的照明。
tahtahoki’ baba:aw mowa:i’ rini ray ’ima mowahil bonaz,sasbong ka kin ’iniyaliyaSan Siba:i’. Siba:i’ komosSa’, “So: hayza’ ’aehae’ hahila: So’o maSriyae’ ka kinrowaSekan niSo’, ya:o ta tatilhaehael ’iSo’on.”
小王子剛到地球時,在沙漠裡遇到一條金色的蛇。那條蛇對他說:「如果有一天你非常想念你的星球,我可以幫你。」
siya kal’amet ka ’ima mowahil bonbonazan, ’isa:a’ hayza’ ila ka kinas’asangan. tahtahoki’ Sahoero’ ka ponpongaehan homSoS ila. haysaza’ hayza’ haseb siyan ka pongaeh, sin'elan hingha’ saboeh. tahtahoki’ ma’azazem “ya:o pakomoSa’ ha:aw ma’an pongaeh ’ima’ siya a nonak ma’an hayza’ ka pongaeh, to:o’ ka kama minahok hapoy. nakhini ’iwa’ ay ya:o ’okay talsekel nom ha ’ima soba:ah tahoki’.” ma’az’azem ma’azazem, siya maStaba’ ray hinhinbetelan homangih ila.
他穿越了整個沙漠,才終於到了有人居住的地方。 小王子看到一個花園,嚇得說不出話來。那裡竟然有五千朵玫瑰花,全都長得一樣。 小王子想:「我以為我的玫瑰花是獨一無二的,沒想到她很平凡,我擁有那朵花,和三座火山,但是這一切並沒辦法讓我成為一個偉大的王子。」 想著想著,他就趴在草地上哭了起來。
’isahini kas’oehaz ila ka ka:ang a ’oerahan. tahtahoki’ Sa’, “ya:o ’aewhay ka ’ina’azem, wa’ila pakakSiyae’ ki ya:o.” ka:ang a ’oerahan Sa’, “ya:o kayni’ makakSiyae’ ki So’o, ya:o haysiya na tiSak. So’o ma’ haysiya nak korkoring, niSo’ kinita’ ya:o ma’ haysiya ka:ang a ’oerahan. So: So’o komohoway ila ’iyakin, ’ita’ hingha’ ila ka kin Sekla’. nak ma’an kinita’ So’o ’am ’oka’ ka ’aroma’ nom homobaz ’iSo’on. na So’o komita’ ’iyakin ma’ ’am hingha’, ya:o ma’ ’am nonak a tomalan.”
這時候狐狸出現了。 小王子說:「來陪我玩吧,我現在好傷心。」 狐狸說:「我不能跟你玩,我還沒有被馴服。對我來說,你只是一個普通的小男孩,對你來說,我也只是一隻普通的狐狸。如果你馴服了我,我們就會互相需要。對我來說,你將會成為獨一無二的,對你來說,我也會成為獨一無二的。」
tahtahoki’ Sa’ “ya:o ’oka’ ka hahila: nom rima’ Sekla’ sowiti’ ka kapa’oenhaelan.” ka:ang a’ oerahan Sa’, “haysani’ mae’iyaeh ’oka’ ila ka hahila: nom Sekla’ ka howaw Somowaw ka hahila: rima’ ray katilbaebae:aehan kasi’aelen kakrangi’an. mita’ ray kin’i’iyaehan ’oka’ ka kaSpalawan tibae:iw ka kapa’oenhalan. ’isa:a’ ’ita’ mae’iyaeh ’am ’oka’ ila ka kapa’oenhaelan.” tahtahoki’ sa’sa’ih ka hahila: rima’ payrarongaw ka ka:ang a ’oerahan ’isa:a’ ka:ang a ’oerahan kohowayen ila.
小王子說:「我沒有足夠的時間,我想要去多認識一些朋友」 狐狸說:「現在的人不再有時間去瞭解任何事情。他們總是到商店去買一些現成的東西。可是世界上沒有商店是在賣朋友的,所以人們就不再擁有朋友。」 小王子每天在固定的時間去看狐狸,就這樣,他馴服了狐狸。
nom rasiwazay ila ka:ang a’ oerahan tomrong ka tahtahoki’ Sa’ila naehan ray ponpongaehan Sa’hael ka pongaeh. tahtahoki’ ’ina komita’ ka pongaeh ’ina’azem ’okik hingha’ ki baba:aw ’ima sabelnga’ ka ’ina’azem. siya SiS ka ’ima haeba:an Sa’, “moyo ’okik nak ma’an a pongaeh, ’oka’ ka mae’iyaeh popowa’ ’inimon, ma’an pongaeh ’ana ’aehae’ nanaw, ma’an kalahangen, poralomon na’ homakama’ ka SibSiba:i’ Sirokrok, siya ra:am bazbazae’ ma’an ka pinayaka:i’ siya ’inmana’a pongaeh.”
離別的時候到了,狐狸要他去花園裡再看一次玫瑰花。 小王子再次看到玫瑰花以後,心裡有了完全不同的感覺。 他對他們說:「妳們一點也不像我的玫瑰花,沒有人馴服過妳們,沒有人為妳們付出。我的玫瑰花,雖然只是一朵,就比妳們全部更重要。我為她細心灌溉,為她蓋上玻璃罩,為她除去身上的毛蟲,靜靜聽她說話,她是我的玫瑰花。」
’am rasiwazay ila, ka:ang a ’oerahan Sa’, “pil’awan ila, ’ima’ Sapang ka kakrangi’an, noka masa’ mina ’okay Sahoero:i noka ’ina’azem Sa’ Sahoero:on. niSo’ boeloe’ ka hahila: ray pongaeh moyo roSa’ ’oka’ kapayhae:ae’an.”
小王子跟狐狸道別,狐狸對他說:「再見了,真正重要的東西,用眼睛是看不到的,只有用心才能看到。正因為你把時間投注在你的玫瑰花上,所以她才變得如此重要。」
ya:o bazae’ ka pinanpanapih howaw sizaeh ’ina Saehae’ maykaSpat ila ka hahila: ralom ma’ ’il’ameten ila. ya:o ki tahtahoki’ ma’oenhael ’am rima’ komi:im ka kawnaraloman. manra:an manra:an kawaS ma’ ’iyasiwi’ ila, bintoe’an kas’oehaz ila.
當我聽小王子說完這一路上的故事時,是我發生意外的第八天,那時我的最後一滴水也喝完了。 小王子和我一起走在沙漠裡,我們要去尋找一口井。 走著走著,天色漸暗,星星出來了。
tahtahoki’ Sana’itol komita’ ka kawaS Sa’, “bintoe’an kayzaeh kita’en, haysaza’ hayza’ ka pongaeh mita’ ’okay sasakili.” siya o komita’ ka bonbonazan. Sa’, “bonaz ma’ kayzaeh kita’en, ha:o ray kalihokan hayza’ ka kawnaraloman.” yami manra:an manra:an tabin Selra: Sahoero: ila ka kawnaraloman.
小王子抬頭看天空,然後對我說:「星星是很美的,因為上面有一朵我們看不見的花。」 他又低下頭看著月光照著的沙漠,說:「沙漠是很美的,因為某個角落裡,藏著一口井。」 我們繼續走著,終於在天亮時發現了水井。
’aehae’ kinhae:wan, ni tahtahoki’ mowa:i’ mita’ kinrowaSekan ’oemaeh ’aehae’ ila tinal’oemaeh potngor ila kaklobihan. ya:o Sangahip siya ki ’ima’ ’aliyaSan Siba:i’ mam maehrahrang. hae:wan potngor ila, ya:o ra:am tahtahoki’ rima’ ila sasbong.
那天晚上,是小王子到達地球滿一年的時候。他準備利用這個特別的時間回去,我隱約看見他和那條金黃色的蛇在講話。 夜晚來臨,我知道小王子赴約去了。
SayboSi: tinal’oemaeh Sahpi:ih ila tahtahoki’ ’okik ’ina sasbong ila. ya:o mahoero: yami nom rasiwazay ila pinayaka:i’ Sa’, “hae:wan So: Sana’itol komita’ ka bintoe’an, ma’an SinekSa’ ma’ haysaza’ ’aehae’ bintoe’an, ya:o mam sawsawa’an, niSo’ kinita’ saboeh bintoe’an Sinahoero: hingha’ ima’ sawsawa’an.”
六年的時間過去了,我再也沒有看見過小王子。 我記得他最後跟我說的話是這樣:「夜裡,當你望著天空時,因為我住在其中一顆星星上,因為我在那顆星星上笑著,那麼對你來說,彷彿所有的星星都在笑。你所擁有的星星,就是會笑的星星。」
ma’an kapa’onhaelan, komita’ ’iyakin ’i’iyaeh lobih, makakSiyae’, ’oka’ o ma’an ray ’ina’azem hayza’ ka kin ’omahowiS. ya:o mahoero: hinoba:ang ka Siri’ no tahtahoki’, hayza’ homoba:ang ka kaka:os ka ngabas o mangowip homoba:ang ka baya:, siya ’am nak’ino’ koma:os ka ngabas. rengreng ma’az’azem, Siri’ kayzaeh ay ’okay ’amet ka pongaeh. mak’aehae’ ma’az’azem tahtahoki’ sa’sa’ih ka kin hae:wan noka hahmek hemek ka pongaeh. Siri’ ma’ ’am hingha’ ka kinalahang, nak’isa:a’ ka ’ina’azem ray kawaS babaw bintoe’an saboeh ’ika parparana’an mam sawa’ hayza’ ka ’ina’azem, So: siya mangowip ’okay hemek ka hahmek, ’am nak’ino’ ila? ray kawaS bintoe’an ’am hahi:il ’ima porawSi’.
我的朋友們再次看到我,都對我能活著回來感到幸運,然而我的內心其實很悲傷。 我曾經幫小王子的羊畫過嘴罩,但是我忘了幫他畫上皮帶。他怎樣也無法幫羊戴上嘴罩。 我心裡常常想,那隻羊會不會把花吃掉了呢? 有時候我會想,小王子每天晚上都會用玻璃罩把花保護好,他也一定會把羊管好。這麼一想,所有星星就對我溫柔地笑了。 有時候我又會覺得,萬一他哪天疏忽了,忘了蓋玻璃罩,那可就慘了。想到這裡,天上的星星全部都化成了淚珠。
nak moyo saboeh ’ima hingha’ minowa’ hi tahtahoki’ ray kawaS babaw. Sinazezep ka bintoe’an, hayza’ mita’ ’inokay Sekla’i, Siri’ ’am somi’ael ay ka pongaeh a ’oka’, hini ray kin’i’iyaeh mita’ ’am ’oki’ hingha’. ’ita’ saboeh Sana’itol kita’ ray kawaS ’az’azem ray ka:ra’, Siri’ somi’ael ka pongaeh a ’oka’ ’isa:a’ moyo ’am Sekla’ ’ana kano’ ma’ ’okik hingha’ ila.
對你們這些同樣喜歡小王子的人來說,在某個遙遠的星球上,有一隻我們並不認識的小羊,牠或許吃了玫瑰花,或許沒有,世界的一切都會因此變得完全不同。 請大家抬頭看著天空,心裡想著,小羊究竟吃了花,還是沒有吃了花?這時候你們就會發現,一切都變得不同了。
-完-